
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
На референдуму 2006.г. гласало је 420.000 грађана Црне Горе. Пред-референдумска кампања је гласила отприлике: ”само да раздвојимо границе и кесе, немамо ништа против Срба и Србије”. Уз невиђену процесну неравноправност црногорских држављана, и све оно за шта је везана тада владајућа ДПС машинерија, исход тако постављаног гласања био је 230.661 ”За” независност, и 185.002 ”Против”. Или ако хоћете 55,5% наспрам 44,5%.
Услиједило је 17 година анти-српске хистерије оних који су заподјенули референдум и чија је опција на истом побиједила. Обарање српског језика (којим говори највећи број грађана Црне Горе, према свим досадашњим пописима) у категорију са мањинским језицима; проглашавање Српске Православне Цркве за државног непријатеља; и коначно саме Србије за потенцијалног окупатора.
Да не препричавам свима добро познату историју, дођосмо ове године до предсједничких избора. У другом кругу нашли су се, један наспрам другог, кандидат поменуте антисрпске хистерије и референдумски побједник Мило Ђукановић, и кандидат који се јасно изјаснио против такве хистерије, а кога су многи Ђукановићеви аналитичари везивали директно за политички утицај СПЦ у Црној Гори. Посљедња напомена је важна, не због њене објективне истинитости, колико због њеног значења у кампањи коју је Ђукановић водио против свог супарника.
Гласање је имало обим сличан оном из 2006.г. На референдуму је гласало 420.000, док је на предсједничким изборима право гласа искористило 380.281, што је с обзиром на међувременске факторе и околности приближан број. Хоћу рећи, на бази легитимитета и легалитета изборног просеца, можемо говорити о максимуму гласача у датом моменту (Ђукановић је исцрпио све ”џепове и резервоаре”). Исход избора овог прољећа је сљедећи: анти-српска политика Ђукановића је добила 154.769 гласова, или ако више волите проценте 40%, док је Милатовићева умјерена политика гашења анти-српских пожара добила 221.532 гласа или 60%.
Круг се, очигледно, затворио.
До читања у новом дану, Тачно у подне. Збогом
