Онима који критикују покровитељски став америчког државног врха према Израелу није промакло да се у Вашингтону нико није осврнуо на то када је израелски министар одбране најавио да ће становницима Газе бити ускраћени струја, храна и гориво, а један високи генерал их називао “људским животињама”
Када је на Фејсбук страници једне запосленице Централне обавештајне агенције (ЦИА) недавно осванула слика дечака са палестинском заставом у руци, било је јасно да су се поделе око рата у Гази прелиле са улица америчких градова на здања државне администрације. Било је и током рата у Ираку, интервенције у Авганистану или Трампове одлуке да се ограничи улазак становника из муслиманских земаља унутрашњих неслагања, али никада до сада стотине запослених у федералним институцијама нису тражиле да се преиспита курс државне политике према неком проблему који потреса свет.
Тога су се пре свега клонили они који раде у обавештајним службама јер такви послови подразумевају лојалност отаџбини.
За разлику од булеварске штампе, озбиљни медији никад нису објавили име ове аналитичарке ЦИА-е, иначе добитнице бројних признања обавештајне заједнице, која је јавно изнела свој став. Али на Фејсбуку, у позадини њеног портрета са државним симболима Сједињених Америчких Држава, више нема слике на којој се вијори палестинска застава испред предграђа Газе.
Узнемирени и обесхрабрени
Свакоме ко добија плату из буџета САД јасно је шта значе овакви гестови. Мада то не пише експлицитно у уговорима о послу, убрзо се схвати да лични постови на друштвеним мрежама више нису приватни као пре ступања у службу. Стога је јавно изношење става једне запослене у обавештајној служби слично оставци Џоша Пола, директора у Бироу за политичко-војна питања Стејт департмента због, како је рекао, “једностране политике фаворизовања Израела”.
Да није само реч о двоје танкоћутних појединаца, говори и писмо више од хиљаду запослених у Америчкој агенцији за међународни развој (УСАИД) који су “узнемирени и обесхрабрени због бројних кршења међународног права” затражили хитан прекид ватре у сукобу Израела и Хамаса; јавно обраћање четиристо упосленика федералних одељења и агенција који су апеловали на тренутно успостављање примирја, ослобађање израелских талаца, палестинских затвореника, као и снабдевање Газе водом, горивом, струјом и другим кључним потрепштинама; интерне депеше неколико десетина дипломата Стејт департмента који су изнели своје дилеме и неслагања око тога како се државна администрација поставила према сукобу у Гази; протести стотинак административних радника Конгреса због “безрезервне подршке Израелу”.
И на крају, обраћање групе Бајденових демократа са Бернијем Сандерсом на челу, који су коначно рекли оно што су многи тражили на самом почетку акције против екстремиста Хамаса – како је нужно да америчка помоћ Израелу буде условљена корацима које буде предузимао израелски премијер Бењамин Нетањаху. “Да је љубазно тражење нечега могло да донесе резултате, не бисмо били данас у оваквој ситуацији”, рекао је Сандерс истичући да се мора окончати “бланко подршка” Израелу.
Нашавши се на удару републиканаца који су захтевали још радикалнији одговор Хамасу и све отворенијих критика прогресивних чланова своје партије, државни челници су почели да шаљу нешто другачије поруке у односу на безрезервну подршку коју је председник Џозеф Бајден упутио Израелу одмах након терористичког напада Хамаса. Од како је државни секретар Ентони Блинкен први пут упозорио да је “превише Палестинаца погинуло и пати”, како у “лицима рањених палестинских дечака и девојчица види своју децу” и да мора да се уради много више за заштиту цивила и допремање хуманитарне помоћи, идентичну поруку поновили су министар одбране Лојд Остин и потпредседница Камала Харис.
“Сувише невиних Палестинаца је убијено. Искрено, ступањ патње цивила, слике и снимци који стижу из Газе су поражавајући”, поручила је Камала Харис мада су све то заједно још увек само биране речи у односу на оцене шпанског премијера о “слепом убијању недужних цивила”, француског председника који доводи у питање циљеве о уништењу Хамаса, УНИЦЕФ-ових званичника који описују како је Газа “постала гробље хиљаде деце” и “пакао за све остале” или оцена председнице Црвеног крста да је људска патња становника Газе потпуно “неподношљива”.
Демократија и аутократија
Онима који критикују покровитељски став државног врха према Израелу није промакло да се у Вашингтону нико није осврнуо на то када је израелски министар одбране најавио да ће становницима Газе бити ускраћени струја, храна и гориво, а један високи генерал их називао “људским животињама”, тим пре што је државни секретар Блинкен својевремено оштро осудио руске нападе на цивилну инфраструктуру Украјине називајући их “варварским” и “бруталним”. Они то и јесу, али су чак и они који руског председника редовно називају “тиранином” и “убицом” почели да говоре о америчким “двоструким стандардима” и “амбивалентном односу према ратним злочинима”, као и да Бела кућа не шаље довољно јасну поруку.
“Када су цивили почели да умиру у Гази, сви смо знали која се средства користе за убијања”, рекао је један званичник САД-а за НБЦ алудирајући на израелско оружје америчког порекла.
Стога је све очигледније да оно што потпредседница, државни секретар и министар одбране говоре о акцијама Израела тренутно не допире до оних који воде војну акцију из Јерусалима, тако да је било само питање дана када ће међу грађанима САД превладати расположење да је Израел отишао предалеко у свом одговору на терористички напад Хамаса и да, по свему судећи, нема намеру да стане, с обзиром да наставак акције након примирја није ништа мање бруталан од онога што је претрпело цивилно становништво у северном делу Газе током првих дана рата. Тако резултати последњег истраживања Ројтерса/Ипсоса показују да подршка јавности у САД-у за рат Израела против Хамаса опада, а да већина Американаца сматра како би Израел требало да прогласи прекид ватре у сукобу који све више задобија размере хуманитарне кризе. Тренутно 32 посто испитаника и даље верује да САД треба да подржава Израел у сукобу, АП Имагес фор Амнестy Интернатионал УСА анд Авааз) али је то за десетак процената мање у односу на прве дане сукоба у Гази.
Нико, притом, не доводи у питање право Израела да се брани и војно одговори на бруталан напад Хамаса, његова масовна убиства недужних цивила, узимање жена и деце за таоце, силовања девојака и скрнављења тела убијених, као и да је војна инфраструктура милитаната Хамаса сасвим легитимна војна мета.
Овде се пре свега ради о забринутости што у тим акцијама масовно страдају палестински цивили, великим делом деца и жене, и што се бесомучно разара стамбена структура, зграде, болнице или кампови за расељене. Заједно са државним секретаром Блинкеном и потпредседницом Харис, немали број становника Америке очигледно погађају у срце призори убијене и рањене деце, због чега они све мање верују у круте поделе на “демократију и аутократију” или “добро и зло” на којима, у маниру старе школе, инсистира председник Бајден, јер је више него очигледно да су те биполарне поделе остале у неким минулим временима.
Нити су све демократије исте, јер се у индијској држави Асаму на ствари гледа битно другачије него у америчком Њу Хемпширу, нити је Путинова диктатура идентична оној коју спроводи, на пример, сиријски председник Башар ел-Асад.
С обзиром да се добро зна какве ћушке Америка уме да опали онима који крше хуманитарно право или не уважавају темељне демократске вредности, критике Израела још увек личе на топло, мајчинско прекоревање детета које, због љубави или осећања одговорности за неке претходне ужасе које је преживело, не види сва она непочинства која штићеник тренутно прави. Можда та љубав, као и друге добре ствари, још увек личе једна на другу, али оно што је супротно њима сада долази у различитим облицима, значењима и испољавањима, тако да онима који седе у Белој кући преостаје једино да баце поглед кроз прозор на Лафајет трг и виде да се онај добро знани свет поново променио.
Слободан Костић
Извор: Портал Време
