Према резултатима пописа становништва 2023. године, број становника Црне Горе увећан је за свега 0,6% у односу на 2011. годину, што представља пораст од 3.604 лица. Истовремено, број станова порастао је за чак 25%, односно за 78.205 јединица. То значи да је на сваког новог становника изграђено више од 20 станова, наводи се у истраживању које је спровело Друштво статистичара и демографа Црне Горе.
Како се наводи, овакав дисбаланс између демографског и стамбеног раста скреће пажњу јавности и стручне заједнице на питања која се све чешће поставља: Ко заправо живи у свим тим становима и коме припадају?
Колико Црна Гора има станова?
Према резултатима пописа, Црна Гора има 392.909 станова. Број станова у односу на 2003. годину повећан је за 57,8%, док се број становника за тих 20 година повећао за 1,8%. Другим ријечима, док је број становника остао готово непромијењен, стамбени фонд је проширен за више од 144.000 нових јединица за 20 година
Табела 1: Кретање броја станова и становника у периоду 2003–2023. година
Оно што додатно забрињава јесте структура тог раста. У периоду од 20 година, број настањених станова порастао је за 23%, док се број станова који су празни или се користе сезонски више него удвостручио, са 72.499 на чак 160.287. Станови који се користе искључиво за обављање дјелатности порасли су више од шест пута, са 2.487 на 16.720.
Како се користе станови?
Према резултатима Пописа 2023. године, само 55% укупног стамбеног фонда у Црној Гори користи се за свакодневно становање. Преосталих 45% чине станови који су привремено ненастањени, користе се сезонски или искључиво за обављање привредне дјелатности. То значи да сваки други стан у земљи нема стамбену функцију.
Дефиниције начина коришћења станова (према методологији пописа)
Настањени стан
Стан у којем живи најмање једно лице с уобичајеним мјестом боравка у Црној Гори. Ова категорија укључује станове који се користе искључиво за становање, као и оне у којима се поред становања обавља и привредна дјелатност.
Привремено ненастањен или напуштен стан
Стан који је тренутно празан – јер је нов и још неусељен, испражњен због пресељења, реновирања или смрти власника, или се једноставно дуже вријеме не користи јер је власник одселио, а насљедници га не користе ни повремено (нпр. за одмор и рекреацију).
Стан само за обављање дјелатности
Стан који се у цјелости користи за пословне сврхе, иако није формално адаптиран у пословни простор, те се у њему нико стално не настањује.
Стан за сезонско коришћење
Стан који испуњава све услове за становање, али се користи повремено – током љета, зимских празника или других сезонских периода. Може се налазити у породичној кући, викендици, апартману, вили или другој врсти зграде.
Гдје се налазе станови?
Стамбени фонд је најконцентрисанији на југу земље, гдје се налази 41% свих станова, док сјеверни регион има двоструко мање станова него југ, иако су приближни по броју становника. У средишњем региону у којем живи 50%, налази се 37% укупних станова
Ова просторна дистрибуција станова указује на прекомјерну концентрацију изградње на југу, нарочито имајући у виду мањи број становника у том региону, што сугерише преовлађујући туристички и инвестициони карактер станоградње
Највећи број настањених станова (готово 50%) налази се у средишњем региону, који обухвата Подгорицу, Никшић, Цетиње, Даниловград, Цетиње, Тузи и Зету.
Највећи број празних и сезонских станова налази се у јужном региону, чак 40% свих празних станова и чак 66% свих станова који се користе сезонски.
Ова расподјела потврђује да се приморски регион све више развија као простор за привремено коришћење и улагања у некретнине, док су стамбене потребе сталног становништва у фокусу изградње у средишњем дијелу земље.
Према доступним подацима, више од 177.000 станова у Црној Гори, односно 45% укупног фонда, није намијењено сталном становању. Анализом ових података могу се извући сљедећи закључци:
“Значајан број домаћих власника посједује више од једне некретнине. Дио стамбеног фонда припада нерезидентима, односно страним држављанима. Од 2020. године, стране директне инвестиције у некретнине биљеже снажан раст и данас чине чак 52% укупних страних улагања. Према подацима Централне банке, највећи број куповина некретнина у Црној Гори обавили су држављани Србије, Турске и Руске Федерације, који заједно учествују са око 40% у инвестицијама у некретнине у периоду 2023–2024. године. Све више станова у Црној Гори функционише као инвестициони капитал, а не као простор за становање. У условима инфлације, некретнине постају “чувари вриједности”, без стварне стамбене функције, без изнајмљивања и без употребе. Ова појава додатно је видљива у расту цијена станова упркос чињеници да је готово сваки други стан у земљи празан или се користи само сезонски”, закључује се у истраживању.
Извор: Банкра.ме
