Tridesetih godina je fašizam bio u trendu među britanskim plemstvom, čak i u kraljevskoj porodici. Nova knjiga autorke Loren Jang priča uzbudljivu priču o tim godinama i navodnoj Hitlerovoj konkubini.
Svako ko proučava istoriju fašističkih pokreta u Britaniji tridesetih godina prošlog stoleća naići će na imena Juniti Mitford i Osvalda Mozlija.
Priča se da je Juniti Mitford bila Hitlerova partnerka. Njenim likom i delom se bavi više istoričara ko su o njoj pisali kao „Hitlerovoj Valkiri“ ili o simbolu „frivolnosti zla“.
Osvald Mozli, vođa Unije britanskih fašista između 1932. i 1940, takođe je bio tema proučavanja, a nazivan je i „propalim firerom“.
U avgustu je pak u knjižare stigla nova knjiga: „Hitlerova devojka: Britanska aristokratija i Treći Rajh u predvečerje Drugog svetskog rata“. Autorka Loren Jang, inače predavačica na Jejlu, koristila je do sada nepoznati materijal u istraživanju.
Jang baca svetlo na paktiranje britanskih aristokrata s Hitlerovom Nemačkom. Ona otkriva opasnosti koje su iz toga proizašle za tadašnju britansku demokratiju.
„Preplavljeni smo informacijama o Drugom svetskom ratu, Hitleru i nacistima“, rekla je autorica za DNJ. „Danas se zapadne liberalne demokratije suočavaju sa sličnim izazovima kao Velika Britanija tridesetih.“
Jang je prethodno predavala na Londonskoj školi ekonomije i radila je kao savetnica za politiku, između ostalog i za UN.
Putovanje u fašističku Italiju
Knjiga najpre osvetljava istorijsku pozadinu. Opisuje kako su poraz Nemačke u Prvom svetskom ratu i uslovi Versajskog ugovora gurnuli zemlju u finansijsku i društvenu krizu, podstaknuvši Hitlerov uspon na vlast.
Jang objašnjava kako je britansko plemstvo koketiralo s fašizmom već dvadesetih. Članovi više klase, uključujući vojvodu od Vestminstera i političara Harolda Nikolsona, putovali su u Italiju kako bi se upoznali s fašističkim pokretom.
Čak je i Vinston Čerčil, kasniji britanski premijer, posetio Italiju u to vreme. On se vratio s pozitivnim dojmom o fašistima kao „protivotrovu ruskom otrovu“, navodi se u knjizi.
Jang također ispituje pojavu Britanske unije fašista (BUF), koju je vodio Osvald Mozli. Govori o tome koliko je članova aristokratije, uključujući porodicu Juniti Mitford, bilo povezano s ovim pokretom.
Kraljica Elizabeta i nacistički pozdrav
Autorka ne skriva da su pronacistički stavovi bili prisutni i u kraljevskoj porodici. Spominje video iz 1933. na kojem se vidi sedmogodišnja kasnija kraljica Elizabeta II kako izvodi nacistički pozdrav, zajedno sa svojom majkom i mlađom sestrom Margaret, i to prema uputama svog strica, koji je kasnije postao kralj Edvard VIII.
Objava slike 2015. u britanskom tabloidu San izazvala je pometnju. Kraljevska obitelj bila je ogorčena zbog objave vide starog osam decenija.
Aristokrate poput vojvode od Konata i grofa od Kinkardinea interesovali su se za posete radnim i koncentracionim logorima u Nemačkoj, piše Jang, skako bi shvatili kako su nacisti provodili „rasnu čistotu i telesno zdravlje“.
U knjizi se govori i o spoljnoj politici Nevila Čembrlena, premijera Ujedinjenog Kraljevstva od 1937. do 1940. godine. Misao vodilja bila je izbegavanje rata po svaku cenu, što je uključivalo i nepisano pravilo zabrane ulaska u Palestinu nemačkim i austrijskim jevrejskim izbeglicama.
Čak je i prevoz jevrejske dece iz Nemačke u Britaniju mogao biti opsežniji da je britanska vlada bila manje brinula kako da ugodi Hitleru, kaže autorka.
Glasine o „Hitlerovoj devojci“
Jang kaže da je na odabir naslova „Hitlerove devojke“ inspirirao naslov u britanskoj štampi iz tridesetih o Juniti Mitford. Mitford je i centralni lik u knjizi.
Ona je rođena u aristokratskoj familiji Redesdejl u Svastiki, Kanada, kao jedno od sedmoro dece. Krštena je kao Juniti Valkira. Ona i njene sestre Nensi i Dijana postale su bright young things – tako su tabloidi zvali poznate mlade aristokrate dvadesetih godina. Porodica je bila jako naklonjena ekstremnoj desnici u Britaniji.
Junitima sestra Dijana udala se za vođu britanskih fašista Osvalda Mozlija. Sama Juniti bila je gorljiva antisemitkinja, potpuno zanesena Hitlerom i njegovom osobnošću. Čak je išla u internat za devojčice u južnoj Nemačkoj kako bi lično upoznala vođu nemačkih nacista. Ukupno ga je srela preko 160 puta.
Jang piše: „Svi su znali šta radi Juniti Mitford. Bilo je to ogovaranje. Bilo je to spletkarenje. Ali niko nije smatrao potrebnim da sazna nešto više o Hitleru preko nje, ili da je uhapsi zbog izdaje ako se vrati u Englesku.“
Kako se stiče i gubi demokratija
Juniti Mitford se vratila u Englesku 1939. nakon što je navodno pokušala samoubistvo. Iako je Britanija bila u ratu s Nemačkom, bila je pošteđena optužbe za veleizdaju.
Ipak, tema je zaokupila široke političke krugove i medije. Pričalo se i da ima jedno dete – moguće Hitlerovo dete, čije rođenje nije registrovano jer je vanbračno.
„Hitlerova devojka“ nije pokušaj pronalaska dokaza o tome šta je moglo biti. To je izveštaj o nedostatku javne reakcije ne opisane događaje. Na primer, Čembrlenova politika popuštanja bila je korisna na mnogo načina, ali je takođe došlo do porasta podrške Hitleru u britanskom vođstvu i ponovnog oživljavanja desničarskih pokreta.
Mnogo je paralela s tim događajima i u današnjem svetu, tvrdi autorka. Svojom knjigom želi podići svest o tome da „demokracija nije nešto što se stiče rođenjem“.
Izvor: Dojče Vele
