Industrijska revolucija počela je više od 100 godina ranije nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja, a Britanci su već prešli sa poljoprivrednih radova na proizvodnju tokom 17. veka.
Britanija sedamnaestog veka je već zakoračila u industrijsku revoluciju i postavila temelje za prelazak sa poljoprivrednog i zanatskog društva na manufakturnu proizvodnju, u kojoj su mreže domaćih zanatlija radile sa trgovcima, funkcionišući na sličan način kao fabrike.
Prema istraživanju Univerziteta u Kembridžu, u tom periodu došlo je do naglog pada poljoprivrednog seljaštva i porasta broja ljudi koji su proizvodili robu, kao što su lokalni zanatlije – kovači, obućari i kolari, zajedno sa rastućom mrežom domaćih tkalaca koji proizvode tkaninu za veleprodaju.
Udžbenici obično označavaju da je industrijska revolucija započela oko 1760. godine, kada su se mlinovi i parne mašine sve više koristile i kada je uvedena tehnologija mehaničkog razboja, ali prema najdetaljnijoj analizi istorije zanimanja koja je do sada urađena – obavljena na više od 160 miliona zapisa iz perioda dužeg od tri veka – Velika Britanija se pojavila kao prva svetska industrijska sila za vreme vladavine Stjuarta.
Veb-stranica Economies Past (Ekonomska prošlost) Univerziteta u Kembridžu koristi podatke o popisu stanovništva, parohijske registre, evidenciju ostavine i još mnogo toga kako bi pratili promene u britanskoj radnoj snazi od elizabetanske ere do predvečerja Prvog svetskog rata.
Profesor Li Šov-Tejlor, istoričar ekonomije koji je vodio ovaj projekat, ističe da je potrošeno sto godina zato što je period industrijske revolucije proučavan na osnovu pogrešnog shvatanja šta ona podrazumeva.
„Katalogizacijom i mapiranjem vekovnih podataka o zapošljavanju, možemo videti da priču koju sami sebi pričamo o istoriji Britanije treba ponovo napisati“, ističe profesor.
„Otkrili smo uočljiv porast zaposlenih u proizvodnji robe što ukazuje da se Britanija industrijalizovala više od jednog veka pre industrijske revolucije.“
U stvari, do ranih 1800-ih, kada je Vilijam Blejk pisao o „mračnim satanskim mlinovima“, mnogi delovi Britanije su se čak deindustrijalizovali jer je proizvodnja opala u korist vađenja uglja, otkrili su istraživači.
U 19. veku uslužni sektor se skoro udvostručio – za koji se često mislilo da se razvio tek oko pedesetih godina 20. veka – što je podstaklo rast koji se nastavio skoro 300 godina. To uključuje prodavce, poslugu, profesionalce kao što su advokati i nastavnici, kao i ogroman porast transportnih radnika na kanalima i železnici.
„Pitanje zašto je industrijsko doba osvanulo u Britaniji je pitanje o kojem se mnogo raspravljalo, sa ugljem, tehnologijom i imperijom kao glavnim faktorima“, dodaje Šo-Tejlor.
„Naša baza podataka pokazuje da je bujanje preduzetništva i produktivnosti transformisalo privredu u 17. veku, postavljajući temelje za prvu industrijsku ekonomiju na svetu. Britanija je već bila nacija proizvođača do 1700.“
Radna snaga glavni pokazatelj industrijalizacije
Veb-stranica Univerziteta u Kembridžu baca svetlo na promene u radnoj snazi. Tu se primećuje da dok je veći deo Evrope čamio u samoodrživoj poljoprivredi, broj muškaraca poljoprivrednih radnika u Britaniji je pao za više od trećine (64% na 42%) od 1600. do 1740. U isto vreme, od 1600. do 1700. godine, udeo muške radne snage uključene u proizvodnju robe porasla je za 50% i dostigla 42% svih muškaraca.
To znači da je udeo britanske radne snage koja radi u proizvodnji, a ne u poljoprivredi, bio tri puta veći od Francuske do 1700, izračunao je Šo-Tejlor. „Engleska ekonomija tog vremena bila je liberalnija, sa manje tarifa i ograničenja, za razliku od kontinenta“, napominje profesor.
Kada se dodaju podaci za radnice iz perioda pre 19. veka, što predstavlja sledeći veliki korak projekta, istraživači procenjuju da je učešće u radnoj snazi za odrasle žene bilo između 60% i 80% 1760. godine, a da se vratilo na 43% do 1851. godine, a da se osamdesetih 20. veka vratilo na nivo iz sredine 18. veka.
Veb-lokacija Ekonomska prošlost takođe omogućava korisnicima da prate stopu dečijeg rada nakon 1851. Na primer, u tekstilnim fabrikama u Bredfordu veliki broj mladih devojaka je zaposlen, sa preko 70% devojčica od 13 i 14 godina koje su radile 1851. Šezdeset godina kasnije, ova cifra je i dalje bila preko 60%.
Preko 40% devojčica u Bredfordu starosti od 11-12 godina takođe je radilo 1851. godine, ali je to palo na blizu 10% do 1911. godine, kada je obrazovanje postalo obavezno za decu oba pola.
Izvor: RTS/Gardijan
