Сједињене Америчке Државе и Иран ставили су оружане снаге у стање повишене приправности, чиме је ионако напета ситуација на Блиском истоку, доведена у стање кључања. Разлог новим напетостима су иранске претње осветом за убиство тројице генерала Републиканске гарде у израелском нападу на Дамаск. Израел је, одмах пошто је шест бомби експлодирало у сиријској престоници, подигао борбену готовост на читавом северном фронту, односно на граници са Либаном.
Амерички обавештајци упозорили су израелске лидере да Иран, средином следеће седмице, спрема осветничку акцију, која укључује напад на Израел беспилотним летелицама и балистичким пројектилима, јавила је америчка телевизијска мрежа Си-Би-Ес, позивајући се на обавештајне изворе.
Амерички шпијуни су овакав закључак извели из вести да су власти у Техерану, у петак, у стање највише борбене готовости ставиле расположиве снаге, укључујући листом све јединице за лансирање беспилотних летелица, те крстарећих и балистичких пројектила.
Из Техерана пак нема потврде да су оружане снаге подигле борбену готовост, али су најзначајнији лидери попут председника Ебрахима Раисија и верског вође Ајатолаха Алија Хамнеија најавили ”неизбежну” освету Израелцима.
”Осветићемо се”, пише на билбордима са сликама петорице Иранаца убијених у Дамаску, који су свуда по Техерану постављени недуго пошто су тела страдалих официра Револуционарне гарде пребачена у иранску престоницу.
Позивајући се на Божје пророчанство, скоро уништење Израела обећао је и председник Раиси, поздрављајући борбу Палестинаца против ”ционистичких угњетавача”.
”Наши храбри борци казниће ционистички режим”, обећао је командант Револуционарне гарде, генерал Хосеин Салами, што је, уз наводне покрете трупа, навело Вашингтон да подигне борбену готовост, док је Јерусалим спровео низ мера.
Израелске снаге безбедности су, попут Американаца, подигле степен борбене готовости, али су истовремено и укинута одсуства припадницима јединица противваздушне одбране, мобилисан је део резерви и блокиран џи-пи-ес сигнал у великом делу земље.
In a written message, the Islamic Republic of Iran warns US leadership not to get dragged in Netanyahu's trap for US: Stay away so you won't get hurt. In response US asked Iran not to target American facilities.
— Mohammad Jamshidi (@MhmmdJamshidi) April 5, 2024
Паљење застава и позиви на уништење Израела, међутим, нису разлог због којег су Американци подигли борбену готовост, први пут од када су, 7. октобра прошле године, специјалци Хамаса упали у Израел и побили 1.200 људи.
Сједињене Државе нису стављале снаге у приправност ни после серије запаљивих говора главног иранског савезника, лидера либанског Хезболаха Хасана Насралаха, који је, због десетина хиљада мртвих Палестинаца у Појасу Газе, у неколико наврата цитирао стихове Курана, најављујући скори крај Израела.
Ирански амбасадор при Уједињеним нацијама Амир Саед Иравани одбио је да коментарише најаве новог сукоба, рекавши да ће о стању на Блиском истоку ”говорити тек после иранског одговора Израелу”.
Од почетка рата у Појасу Газе, Израел је у нападима на циљеве у Сирији убио најмање 18 припадника Револуционарне гарде, али је бомбардовање конзулата у Дамаску, на више начина, представљало преседан, с обзиром на то да је мета била иранско дипломатско представништво.
Јерусалим је ове оптужбе одбацио тврдећи да је погођен штаб Револуционарне гарде у којем је страдало укупно 16 особа – осморица Иранаца, петорица Сиријаца, неименовани припадник Хезболаха и још две особе.
Последњу осветничку акцију, Иран је извео пошто је администрација тадашњег америчког председника Доналда Трампа, у нападу дронова 2020. године у Багдаду убила команданта Револуционарне гарде и најхаризматичнијег иранског војника, генерала Касема Солејманија.
Иранци су тада балистичким пројектилима засули базе у Ираку у којима су се налазили амерички војници. У тим нападима лакше је повређено стотинак Американаца.
Као и пре четири године, одлуку о евентуалном почетку напада донеће врховни командант иранских оружаних снага и верски лидер, ајатолах Али Хамнеи.
За разлику од 2020. године, Американци очекују да ће Иран избећи нападе на припаднике војске САД, те да ће директно ударити на Израел. Проиранске милиције у Ираку су од почетка рата у Појасу Газе најмање 170 пута напале америчке базе у тој држави, али су напади, после серије закулисних договора, нагло престали у фебруару.
Ипак, дан после сахране генерала Револуционарне гарде, Техераном су прошетали лидер палестинског Исламског џихада Зијад ел Нахалех и вођа ирачког Народног фронта за мобилизацију Абу Фадак ел Мухамадави.
Абу Фадак, кога је иранска новинска агенција Тасним описала као лидера 250.000 бораца у Ираку, наводно је обећао да ће његове снаге понети део терета освете Израелцима.
Ипак, најзначајнију изјаву дао је члан најужег руководства Исламске републике Мохсен Резеи, који се у петак на дану молитви за Јерусалим, или дану Куда, појавио у пуној униформи.
”Одлука о освети Израелу је донета и биће спроведена”, рекао је Резеи агенцији Тасним.
Страсти је додатно подгрејао саветник иранског председника Мохамад Џамшити, који је на мрежи Икс написао да су амерички званичници од Техерана затражили да не напада снаге из Сједињених Држава.
Како се чини, Израел је већ годинама спреман за одговор на овакав развој ситуације, јер су претходних неколико година, заједно са Американцима, у бар три наврата увежбавали ваздушне ударе на циљеве у Ирану.
Средином 2022. године, израелски борбени авиони Ф-35 су у неколико наврата успевали да неопажено уђу у ирански ваздушни простор током вежбе у којој су учествовали дронови и најмање један танкер КЦ-48.
Непосредно након ових вежби, Иран је одговорио великим маневрима беспилотних летелица, током којих је, истовремено, лансирано више од 150 различитих дронова.
Истовремено са наводним упадом израелских авиона у ирански ваздушни простор, Тел Авив је у Црвеном мору увежбавао нападе на циљеве у Ирану и нападе на бродове те државе. Током тих вежби, израелске подморнице пратиле су ирански бродове Бехшад, Јамаран и носач хеликоптера Хингам.
Бехшад је регистрован као теретно пловило, али низ обавештајних агенција, укључујући и Мосад, тврде да је реч о шпијунском броду.
Од почетка рата у Појасу Газе, уз посредовање низа држава, Иран и Израел су успевали да избегну директну конфронтацију. Читав низ западних дипломата се нада да ће се две стране и овај пут уздржати од увлачења читавог Блиског истока у сукоб чији би исход могао потенцијално бити катастрофалан за све учеснике.
Дан одлуке о рату и миру могао би бити већ наредни уторак, последњи дан Рамазана. До тада, окидачи сукоба остају у рукама двојице непомирљивих ривала – ајатолаха Алија Хамнеија и израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа.
Раде Мароевић
Извор: РТС
