Била је то мртва трка у другом кругу председничких избора у Бразилу: на крају је победио Луиз Инасио Лула да Силва – са малом разликом испред свог ривала, актуелног председника Жаира Болсонара.
У затвору је провео 580 дана због корупције. Сада је председник Бразила – по трећи пут. Луиз Инасио Лула да Силва, кога сународници једноставно зову Лула, након пресуде је сматран политичким мртвим. Затим је Врховни суд Бразила прогласио пресуде неважећим због формалне грешке, а Лула је започео повратак на полтичку сцену.
Од сиромаха до оснивача странке
Није то био први пут да се човек из малог града у држави Пернамбуко на сиромашном североистоку Бразила ослободио невоље и успео. Рођен 27. октобра 1945. као седмо од осморо деце сиромашних радника на фарми. Имао је седам година када је са мајком и браћом и сестрама седећи позади у камину, стигао у метрополу Сао Пауло. Отац је већ био тамо као предводница.
Али то није било довољно. Лула је од малих ногу морао да ради и због тога је похађао школу само неколико година. Обука за квалификованог металског радника довела га је у везу са синдикалним покретом, у коме се Лула етаблирао као лидер. Године 1980 – усред десничарске војне диктатуре – он и његови саборци искористили су незадовољство синдиката и разних друштвених група да оснују „Partido dos Trabalhadores“, радничку партију ПТ.
Златна времена као председник
Након поновне демократизације Бразила 1985, Лула да Силва се три пута безуспешно кандидовао за председника. Тек на изборима 2002. успео је да уђе у владину палату. Током осам година као бразилски шеф државе, створио је изузетно политичко наслеђе које поштују и политички противници.
Софистицираном спољном политиком приближио је Бразил другим земљама Латинске Америке и дао земљи глобалну тежину у оквиру земаља БРИKС-а (Бразил, Русија, Индија, Kина и Јужна Африка).
Бразил је 2004. формирао такозвану Г4 са Немачком, Јапаном и Индијом, групу земља које теже сталном чланству у Савету безбедности УН.
Но, пре свега је Бразилцима дао ново самопоуздање и излечио их од деценијског компекса „паса луталица”.
Економски напредак за милионе
Али Лула је вероватно најпознатији по својим друштвеним програмима. Током његова два мандата око 20 милиона људи се из ниже класе подигло у средњу класу: са „Породичним фондом“ („Bolsa Familia”) који је повезивао социјалну помоц́ за сиромашне породице, образовање деце и друге програме.
То је било прац́ено неупоредивим узлетом бразилске полудржавне нафтне компаније Петробрас, која је открила нова нафтна поља и развила иновативне технике производње. Глобална економска криза 2008. погодила је Бразил, који је и даље био економски изолован, много мање него друге земље у региону.
Моћ Радничке партије се наставља
Године еуфорије кулминирале су избором Бразила за домаћина Светског првенства у фудбалу 2014. и Летњих олимпијских игара 2016.
Његова социјална политика, процват економије и, не и најмање важно, његова харизма, донели су Лули повремено рекордне рејтинге одобравања од 87 одсто. Лулина популарност је била толика да је на председничким изборима 2010. на које није могао да се кандидује после два мандата, била кључна да изборе добије прилично безбојна Дилма Русеф коју је подржавао.
Дуге сенке успеха
Лоше стране његовог председниковања дуго му нису наштетиле. Већ у јуну 2005. откривено је да чланови владе – посланицима месечно уплаћују новац да би тиме купили већину у парламенту. Обрада овог такозваног скандала Менсалао довела је многе истакнуте политичаре иза решетака. Самом Лули се никада није могло доказати чак ни да је знао ту праксу или саучесништво.
Процес је ионако трајао годинама. Лулин шеф кабинета Хозе Дирсеу осуђен је тек 2012. као шеф те вишепартијске мреже за подмићивање. У то време, Лула је већ био у позадини, делом зато што му је 2011. дијагностикован рак грла који је касније излечио.
Kамен спотицања, скандали и губитак власти
Велики пад његове странке почео је 2013. Растућа огорченост због економске кризе и сумње у корист великих догађаја (Светско првенство 2014. и Олимпијске игре 2016.) који су предстојли, код великог дела становништва избијали су у националним, понекад насилним протестима.
Једва годину дана касније, у марту 2014. почело је највеће суђење за корупцију у историји земље „Операција Аутопраоница“ („Operacao Lava Jato“). Откривена је замршена мрежа институционализованих проневера и прања новца око нафтне компаније Петробрас, у чијем средиштау је била ПТ и неколико других странака.
На изборима у октобру 2014. бразилско становништво је било подељеније него што је то било деценијама. Русефова је поново, али тесно победила. А у августу 2016, је смењена са функције.
Политичка смрт судском одлуком
Лула да Силва је још 2017. кренуо на турнеју у кампањи за председничке изборе крајем 2018. Међутим, он је био један од оптужених у истрази Лава Јато: Лули је наводно опсежно реновиран луксузни стан – у замену за уносне наруџбине Петробраса грађевинској компанији ОАС. Лула је увек истицао своју невиност и описао је случај против њега као политичку клеветничку кампању осмишљену да спречи његову кандидатуру.
Али није помогло. Бивши председник је проглашен кривим и осуђен на 12 година и један месец затвора. Kада је 7. априла 2018. почео да издржава затворску казну, био је далеко испред свих судећи по анкетама за изборе. Али овога пута његов сјај није био довољан да помогне резервном кандидату ПТ, бившем гувернеру Сао Паула Фернанду Хададу, да победи.
Повратак на власт
Kада је десничарски популиста Жаир Болсонаро преузео председничку функцију, случај Луле да Силве се наставио на судовима. У априлу 2021. Врховни суд је на крају поништио све четири пресуде за корупцију против Луле јер суд у Kуритиби који је водио суђења није био надлежан.
Тиме су Лули да Силви враћена политичка права – и он их је одмах искористио и регистровао се као кандидат за председничке изборе 2022. Међутим, због своје умешаности у бројне случајеве корупције, Лула Да Силва више није велики председник консензуса какав је некада био. Многи су га можда изабрали првенствено зато што је од почетка важио за најперспективнијег противника актуелног Болсонара. Мање зло, могло би се рећи.
Извор: dw
