1. Откад је почео сукоб Украјине и Русије канонска Украјинска православна црква (УПЦ) изложена је прогону који се може упоредити са најгорим временима стаљинистичког терора. Отимају се храмови, хапсе се свештеници и врши се насиље над вјерницима, све под изговором (наравно лажним) да је УПЦ експозитура Руске православне цркве у Украјини.
2. Врховна рада (украјински парламент) у процедури има закон о потпуној забрани УПЦ. Подсјетимо, да канонска црква има стотињак епископа и милионе вјерника широм Украјине.
3. Декретом украјинске владе с краја прошле године УПЦ је од 1. јануара 2023. године одузето право да користи два највећа храма Кијево-Печерске лавре, главне светиње цијелог источнословенског православља и колијевке цркве на простору Кијевске Русије. Цркве су предате расколницима, самозванцима који су свештеничке одежде ставили на себе на улици и који представљају нацистичку секту у служби украјинског национализма (случај добро познат нама у Црној Гори).
4. Најновијом одлуком кијевске владе Кијево-Печерска лавра је у потпуности одузета од цркве и дат је налог монасима да напусте манастир до 29. марта.
5. Од данас је монасима забрањен приступ пештерама у којима се налази 130 моштију светих подвижника и свим храмовима лавре. Наравно, ове светиње ће бити предате расколницима.
6. О томе како ће они бринути о светим моштима најбоље говори округли сто који су расколници организовали у Кијеву и који и носи назив: „Шта урадити са моштима руских светаца? Сачувати их или закопати у земљу?“
7. Да би се схватиле размјере насиља која канонска црква трпи, довољна је илустрација рука са одсјеченим прстима једног од вјерника, који се успротивио отимању храма чији је вјерник од стране милитантних расколника.
8. Руска православна црква, римски папа, Свјетски савјет цркава и многи други међународни субјекти ових дана изражавају своју забринутост прогоном УПЦ.
9. Подсјетимо да су епископи УПЦ на челу са својим поглаваром митрополитом кијевским и све Украјине Онуфријем, у вријеме када је СПЦ у Црној Гори преживљавала гоњење и када се власт дрзнула да отима црквену имовину, дошли у Црну Гору да посвједоче своју пуну подршку цркви која је у невољи и гоњена.
10. Није ли најмање што смо као Црква у ово ситуацији могли да урадимо, да узвратимо на љубав љубављу, да дамо подршку вјернима канонске цркве у Украјини који ових дана доживљавају врхунац прогона? Зар имамо право да ћутимо? Ако ми заћутимо „камење ће проговорити“ (Лк. 19, 40).
Иван Булатовић
Извор: Фејбук
