”Тврдим да већина грађана ове земље, били они Срби, Црногорци, или Роми, желе свако добро грађанки Божовић, али исто тако, не желе да им културу воде екстреми, гоничи гејева и сљедбеници култа једне нације“ рече ”мудри” Брано Мандић, негдашња перјаница слободоумног истраживачког новинарства, а данас србомрзитељ у налету. А све то поводом постављења госпође Александре Мандарић Божовић на чело Филмског центра Црне Горе и ”бриге” бившег ДПС кадра у вези њене стручности која је, испоставиће се неспорна, а уствари у вези њене националне припадности (српске) која је такође неспорна. Лијепо Мандићу звучи први дио реченице у ком је све нације и народности окупио у љубави према ”грађанки Божовић”, али другом дијелу реченице једини логични и оправдани узрок може бити слијепа србомржња ништа друго.
Јер,
Да ли смо поменутог господина могли икада чути како брине о томе ”каквог вођу њихове културе желе грађани”? Ко је читао његове раније колумне могао се упознати са реалистичном и елитистичком концепцијом културе као мерака за ријетке просвећене слојеве, и погледом на ”грађански пук” као на масу којој је истинска култура ем недоступна ем непотребна. И сад, по Брану, наједном ”грађани желе/не желе” да им неко ”води културу”!?
Да ли постоје икакви разумни докази да је ”грађанка Божовић” по било ком питању екстремиста? Осим, наравно, што је Српкиња и долази из Србије? Па да, шта ћеш више од тога? То што је иста грађанка лијепо објаснила да никад није била члан нити једне партије (па ни ”Двери”) те да се само једном нашла на њиховој листи као нестраначка личност, а истовремено културни радник, то је Мандићу довољно да чучне и обави посао?
Кад смо се ”договорили” да су Двери у тој мјери националистичка странка, да сваки ”контакт са њима” изазива заразу? Двери јесу, а силни СДП-и, ЛП-и, БС-и… и толики који су ”по дубини” пунили канцеларије претходне власти, они нијесу. Јер, да јесу и они Мандићу би негдје раније ”пукао филм”, а не би чекао појаву госпође Божовић.
”Гоничи гејева и сљедбеници култа једне нације”. Могуће да је Мандић некада нешто прозборио о Мигу Стијеповићу и Александру Богдановићу који су ”водили културу и просвету” Црне Горе, али никада се није осврнуо на ”култ једне нације” којег су, однедавно, поменути ДПС-овци били поклоници. Жешће и приљежније него ”госпођа Божовић” политике Двери, без двојбе. Могуће је да се Брано зајебавао (његов омиљени књижевни израз) са њиховим образовним профилом и компетенцијом, али оптужба за национализам је, код њега, резервисана само за Србе. Нико нема доказ да постоје ванземаљци, нити да у опусу Брана Мандића постоји икада, икакав осврт на толике ”културне” људе којима је допала нека фотеља у институцијама културе Црне Горе а да им је једина препорука био фашистички поклич ”Е Вива” или реконстукција лика и дјела Мусолинијевог полицајца Крста Зрновог Поповића?
Једаред је Мандић генијално исмијао Анастазију Мирановић, али тако што је указао на њен кич-свјетоназор, и оданост лику и дјелу Мила Ђукановића, али никад никакве ”гонитеље ни националисте” није видио у јазбини која их је била препуна. А види их код попадије Божовић? Ваљда зато што мисли да јој стручност, компетентност и искуство, не помажу при чињеници да се удала за попа?
И како може неко ко се бавио филмом у Београду и Новом Саду, проникнути у слојевите тајне црногорске кинематографије? За нацистичку памет, у коју је Брано однедавно уронио, црногорски филм је ваљда ”атомска физика” за сваког ко није рођен у Црној Гори. Не помаже образовање и живот посвећен филму као умјетности. Не, мораш чоче бити Црногорац, да би се бавио овдашњом умјетношћу! Али црногорски фудбал може да води Тумбаковић; наше пјесме за Евровизију може да склада Жељко Јоксимовић. Ако је под ДПС-ом, онда Брану не смета национализам? Је ли могао и је ли умио, умни Мандић икада да повуче паралелу између национализма Двери и национализма нпр. Андреја Николаидиса или Новака Аџића који нијесу били ”гоничи гејева” али јесу били ”гоничи Срба” и јесу се мотали тамо-амо по канцеларијама блиским културној политици званичне Црне Горе? Не. Није умио. Не иде му то никако.
Е сада, исти тај Брано, јавности излаже папир који је у нужди ( заслијепљене мржње ) употребио, и хоће да нам га прикаже као књижевни урадак. Очигледно немајући осјећај да је сваку границу прешао… пардон, пресрао.
Милија Тодоровић
