Пише: Бранко Жујовић
Упркос наметнутом стереотипу о „једнопартијској диктатури“, који подразумева доминацију принципа слепе подобности, Кина брижљиво негује принцип одабира најбољих. За коју недељу, тачније 6. и 7. јуна, многи таксисти у Кини широкогрудо ће понудити бесплатне вожње младим људима који се запуте ка универзитетским центрима, или другим местима предвиђеним за полагање централног државног пријемног испита званог гаокао.
Слично ће поступити и саобраћајна полиција и редари на кинеским улицама. Свако ко може, наћи ће се на услузи будућим бруцошима.
Док испит буде трајао, многи родитељи ће, у потпуној тишини, стајати по парковима или у својим домовима, молећи се за успешан упис своје деце на универзитетске студије. Неки од њих ће у парку, тик до места одржавања испита, у знак подршке будућем студенту, дискретно истаћи пригодан натпис или мали транспарент.
Аутобус 985
Пре неколико година, родитељи будућих бруцоша окупили су се, као што то чине сваке године, око универзитетског кампуса у Џенгџоу, ишчекујући крај државног пријемног испита. Аутобуски превозник из тог града понудио им је климатизовани аутобус који је бесплатно кружио око кампуса, пошто је већ у јуну врућина била несношљива.
Ли Хунг, представник градског превозника, појаснио је да је у ту сврху био ангажован аутобус са градске број 985, јер је тај број, симболично, представљао програм за упис на престижне универзитете у Кини, познат као „Програм 985“.
Полиција ускаче у канал, уколико је потребно
Колика је важност гаокаа, као темељне институције кинеског система образовања, али и колико је образовање у Кини важно као предуслов напретка нације, а тиме и сама могућност да свако дође у прилику да похађа студије, сведочи догађај од пре осам година, када су двојица полицајаца, нека им имена овде поново буду поменута – Мај Хајђун и Чен Џијунг, ускочила у канал како би из воде извадили штампано одобрење за полагање гаокаа будућем бруцошу, без ког овај не би могао да приступи испиту.
Захваљујући пожртвованости двојице полицајаца, будући студент је успео да положи гаокао. Ова истинита анегдота садржи знатно више симболике, од пуке полицијске спремности да се у техничком смислу буде на услузи грађанима.
Пожртвованост двојице полицајаца симболично приказује колико је свако, иако је тек на прагу универзитетских студија, важан за целу нацију, без обзира на социјални статус његове породице. Полицајци су допринели да њихова држава тога дана не пропусти ниједног бруцоша, управо да не остане без потенцијално важног актера властитог напретка.
Лане оборен рекорд по броју бруцоша
Према подацима Министарства образовања Кине, у 2024. години на гаокау је учествовало 13,42 милиона потенцијалних бруцоша, чак 510.000 више у односу на претходну годину. Овај податак можда још боље приказује виталну важност коју образовању Пекинг придаје у циљу властитог развоја.
Ове године, број учесника општег пријемног испита у Кини могао би да буде још већи.
Не треба гајити илузију да Кина, у целини, има савршен систем филтрације најдаровитијих и најспособнијих младих људи, али треба прихватити чињеницу да је та земља, ма шта о њој говорили западни медији, вероватно најдаље отишла у погледу примене меритократског принципа, чији је гаокао можда кључни елемент.
Хармонија појединца и нације
Успех на гаокау значи више од самог уписа на факултет. Овај испит је, уједно, симбол породичног поноса, потврда и сврха година и година одрицања, учења и чак жртвовања младих људи ради образовања, што је у нашој свакодневици, нажалост, потиснут или чак исмеван идеал.
Гаокао је поштена и често једина шанса за младе из сиромашних породица да се измигоље из тешке социјалне ситуације, али је, истовремено, такође поштена и једина могућност да држава не пропусти потенцијал сваког појединца, на општу корист.
Може се, стога, констатовати да је гаокао, у неку руку, један од кинеских израза хармоније између појединца и нације, а свакако треба знати да кинеска цивилизација, а са њом и кинеска култура, почива поред осталог и на принципу хармоније.
Психолошки притисак и како се са њим изборити
Кинески родитељи данас улажу знатне своте новца у приватне часове и ваннаставне активности. У неким случајевима, читава породица, уколико је у могућности, сели ближе бољим универзитетима.
Истовремено, психолошки притисак конкуренције на ученике је огроман. Нека од истраживања показала су да преко 70 одсто будућих кинеских бруцоша преживљава озбиљан стрес током припрема за гаокао, јер се овај испит сматра „једном шансом у животу“, будући да директно утиче на будућу образовну и професионалну каријеру.
Пожртвованост двојице полицајаца симболично приказује колико је свако, иако је тек на прагу универзитетских студија, важан за целу нацију, без обзира на социјални статус његове породице. Полицајци су допринели да њихова држава тога дана не пропусти ниједног бруцоша, управо да не остане без потенцијално важног актера властитог напретка.
Лане оборен рекорд по броју бруцоша
Према подацима Министарства образовања Кине, у 2024. години на гаокау је учествовало 13,42 милиона потенцијалних бруцоша, чак 510.000 више у односу на претходну годину. Овај податак можда још боље приказује виталну важност коју образовању Пекинг придаје у циљу властитог развоја.
Ове године, број учесника општег пријемног испита у Кини могао би да буде још већи.
Не треба гајити илузију да Кина, у целини, има савршен систем филтрације најдаровитијих и најспособнијих младих људи, али треба прихватити чињеницу да је та земља, ма шта о њој говорили западни медији, вероватно најдаље отишла у погледу примене меритократског принципа, чији је гаокао можда кључни елемент.
Хармонија појединца и нације
Успех на гаокау значи више од самог уписа на факултет. Овај испит је, уједно, симбол породичног поноса, потврда и сврха година и година одрицања, учења и чак жртвовања младих људи ради образовања, што је у нашој свакодневици, нажалост, потиснут или чак исмеван идеал.
Гаокао је поштена и често једина шанса за младе из сиромашних породица да се измигоље из тешке социјалне ситуације, али је, истовремено, такође поштена и једина могућност да држава не пропусти потенцијал сваког појединца, на општу корист.
Може се, стога, констатовати да је гаокао, у неку руку, један од кинеских израза хармоније између појединца и нације, а свакако треба знати да кинеска цивилизација, а са њом и кинеска култура, почива поред осталог и на принципу хармоније.
Психолошки притисак и како се са њим изборити
Кинески родитељи данас улажу знатне своте новца у приватне часове и ваннаставне активности. У неким случајевима, читава породица, уколико је у могућности, сели ближе бољим универзитетима.
Истовремено, психолошки притисак конкуренције на ученике је огроман. Нека од истраживања показала су да преко 70 одсто будућих кинеских бруцоша преживљава озбиљан стрес током припрема за гаокао, јер се овај испит сматра „једном шансом у животу“, будући да директно утиче на будућу образовну и професионалну каријеру.
Познат је и пример мајке једног од ученика, која је, девет година пре испита свог сина, купила мали стан у близини једне од најбољих универзитета, верујући да ће само окружење утицати на његову мотивацију. Породица се заиста преселила, а дечак је, на крају, заиста и уписао престижни Цингхуа универзитет.
На испит и из болнице
У Кини се радо препричава и случај ученице из покрајине Хенан, која је пре десетак година страдала у саобраћајној несрећи, недељу дана пре испита, повредивши кичму, али није одустала од испита. Уз дозволу просветних власти, родитељи и медицинско особље су је на носилима унели у просторију за испит. Положила је гаокао са одличним резултатом, као и ученик из Шандунга који је, својевремено, гаокао полагао у болници, прикључен на инфузију.
Забележен је чак и случај ученика из провинције Гуејџоу, који није имао електрично осветљење у кући, па је сваке вечери учио испод јавне расвете, на улици. На крају је положио гаокао са високим резултатом и добио стипендију за студије.
Србија да размисли…
Од Србије нико не очекује да опонаша кинеске примере и праксе, али свако разуман овде би требало да захтева да Србија промени властити однос према властитом образовању, управо да промени однос сама према себи. Уместо да је покреће, образовни систем је, урушавајући себе, почео да урушава саму Србију.
Замислите да овде неко изађе и саопшти да истински образована личност не може да не познаје српску епику, а камоли да не може да не познаје најзначајније делове писане националне књижевност или сам правопис, што нажалост није редак случај.
Ту долазимо до разлике између формалног школовања као често плаћене улазнице у свет лукративног приватног посла званог свет српске (дневне) политике, и поседовања стварног образовања. Да бисмо стигли до српске меритократије, образовни систем најпре треба да се врати у орбиту општег, дакле националног интереса. У том смислу, гаокао и важност коју Кина придаје стварном знању унутар свог државног система постаје драгоцена лекција коју вреди за почетак макар саслушати, а потом и савладати.
Извор: РТ Балкан
