Биља Крстић: Етно сцена реално не постоји

Овогодишњи Фестивал Wild Beauty Art биће завршен наступом Биље Крстић и Оркестра Бистрик. Јединствену прилику да на Дурмитору ужива у народним пјесмама које стилизују чланови Бистрика имаће публика у неђељу 13. августа, на Тргу дурмиторских ратника у Жабљаку.

Биља Крстић, (Фото: Вијести)

Поред већ познатог репертоара, базираног на преданом истраживању народне традиције и одабиру најбољих бисера из разних крајева нашег региона, Битрик ће извести и нумере са новог албума Биљур којег је ове године објавила Издавачка кућа Југотон.

Која се све значења могу препознати у називу новог албума Биљур?

Биљур има доста занимљивих значења, а свакако је најпознатије да је ријеч о горском кристалу. У том називу сам и пронашла везу са Бистриком, јер је, између осталог, то и стари назив за планински извор. Албум је посвећен јединственим младим женама (Јелка, Бонка, Донка, Анђа…) и многим другим храбрим и снажним женама које су заправо као украс времена, као горски кристал.

Чиме сте се руководили при избору репертоара за компакт-диск Биљур?

Као и за све досадашње албуме, и за овај бирала сам пјесме које имају узбудљиве приче, раскошне мелодије и ритмове. Пјесме на Биљуру су углавном сјетне, али налази се и једна весела. Све сам их пјевала из срца и душе, како иначе захтијевају. На новом албуму налази се доста познатих пјесама попут “Калеш Анђа”, “Кад ја пођох на Бембашу”, “Нишка бања” итд. Бистрик је у свом дугогодишњем бављењу музиком био више на истраживачком путу и први пут тонски биљежио разне записе, из збирки еминентних етномузиколога и приватних збирки љубитеља традиционалних пјесама, понајвише из фонотеке Радио Београда.

Колико ће се концерт на Фестивалу WBA ослањати на најновији албум? Како сте конципирали програм?

На новом албуму има девет пјесама, а на Фестивалу ћемо извести четири. “Нишка бања” је пјесма којом ћемо отворити концерт. То је пјесма из мог родног града. Пјеваћемо и пјесму из серије Црна свадба – Шанко си Бонка залиби, а биће изведено и Илирско коло. То је сасвим довољно да представимо нови албум. Остали дио концертног програма чине пјесме са претходних албума, којих има пет. Публика ће уживати у пјесмама које су можда мање познате, међутим, биће сигурно задовољна, јер ћемо извести и бројне пјесме које слове за хитове – Јовано Јованке, Пуше пушка, Петлови поје, Ој, Мораво, Крај потока бистре воде, Димитријо, сине Митре, Чаје Шукарије.

Деценијама истражујете народну музику и користите се мелографским записима. Каква су Ваша искуства са црногорском народном музиком, било у истраживачком, било у извођачком раду?

Са Бистриком сам до сада снимила двије прелијепе црногорске пјесме – Ситна књига на жалости и Млада Јелка љуби Јанка. Пјесме из Црне Горе посједују изузетну естетску вриједност. У Фонотеци Радио Београда пронашла сам и преслушала велики број црногорских пјесама. Морам рећи да има дивних пјевача који су пјевали црногорске пјесме, али свака интерпретација Ксеније Цицварић ме је остављала без даха. Она је уткала неку посебну љепоту и радост тим пјесмама. Како и сама каже, поједине пјесме су јој легле на срце, на душу, а пјесма “Млада Јелка љуби Јанка” јој је најмилија јер је то била пјесма њене мајке. Послије више од двадесет година ријешила сам да снимим ту прелијепу пјесму за коју је Мики Станојевић урадио фантастичан аранжман.

Балкан је веома богат народним традицијама, јер на њему живи велики број народа. Музику ког народа нашег региона још нисте изводили, а жељели бисте?

Досад сам пјевала пјесме из скоро цијелог региона. Нисам пјевала, а вољела бих да пјевам атрактивне истарске пјесме из Хрватске. Моја драга пријатељица Тамара Обровац има у репертоару управо те пјесме које када се изводе а цапелла, звуче свјетски. Пробаћу свакако да обрадим неку са мојим ђевојкама из Бистрика. Такође, нисам ниједну словеначку, и то ми је жеља. Онда бих заокружила наш регион. Договарала сам са Владом Креслином из Словеније да можда са њим у дуету отпјевам дивну пјесму “Наместо кога рожа цвети”. Веома се радујем дивној сарадњи са Југотоном који је објавио ЦД Биљур и надам се да ћу са Бистриком чешће наступати у Хрватској и Словенији, јер онда бих покрила цијели регион или како га Пеца Поповић дивно зове – емотивни завичај.

Биља Крстић, (Фото: Курир)

Познато је да народне пјесме постоје у својим варијантама. Колико обогаћујете, надограђујете, односно мијењате вокалну дионицу у односу на мелографски запис?

Мелодију и текст не мијењам, понекад додам неки украс, мало обогатим. Оно што смо мијењали јесте да пјесму која је рубато убацимо у одговарајући ритам. Свака пјесма коју смо стилизовали наставила је свој пут кроз аранжмане који су им давали нове оквире и савременији израз.

Кроз народну књижевност се могу сагледавати различити феномени – често се у стиховима може препознати неповољан положај жене у друштву или подређен у породици, затим добре/лоше особине људи, међуљудски односи итд. Колико Вам је важан текст при одабиру пјесама? Да ли тим избором имате намјеру да подцртате или истакнете неке посебне поруке?

Свједоци смо колико је дивних емоција исказано у пјесмама. Пођеднако су ми важни и текстови и мелодије. Што се порука тиче, оне су веома важне. Има их на сваком нашем албуму. Понекад је довољно да се прочитају само наслови наших албума: Бистрик, Записи, Тарпош, Извориште, Свод, Биљур. А може се и из сваког назива сазнати пуно о Бистрику, шта су најважнији записи из живота Бистрика, које сводове још увек желимо да досегнемо.

До сада сте извели изузетно велики број пјесама из различитих крајева региона. Које су се пјесме најдуже одржале на репертоару? Које готово неизоставно изводите на концертима (и зашто баш те)?

То су пјесме из филма “Зона Замфирова”, али има још неколико које су обавезан дио репертоара. Мени најатрактивнији дио концерта је микс пјесама – Ој Мораво/Прошета, мајко девет години/Козар/Зурли трештат на сред село. Познато је да је народна музика дала основно обиљежје стваралаштву Стевана Мокрањца и у цјелокупној нашој музичкој литератури не постоји дјело које је имало тако снажан утицај на развој српске музике од његових Руковети. Тако, спојили смо пјесме Мокрањца из Руковети и традиционалне пјесме из Србије и Македоније, па је настало чаробно музичко путовање које оставља снажан и умјетнички реалан утисак на публику, ма гдје наступали ове пјесме дижу публику на ноге.

Музички програми на националним телевизијама и радио-станицама у Србији, не говорим о јавним сервисима, углавном немају мјеста за народну музику, у њеном изворном облику или квалитетном аранжману. Може ли се такво стање поправити и како? Или је, једноставно, то постало утопијско питање?

Одговор на ово питање немам. Очигледно је да народна музика у изворном облику више никога не занима. Није ништа боља ситуација ни са world music сценом. Ријетко можете виђети или чути специјализоване емисије у којима музичари могу да представе свој рад. Гостовања су у јутарњим програмима, ако уопште добијете прилику да у минут и пар секунди најавите нови албум или концерт. Постоје једва двије емисије које се баве културом. Етно сцена реално не постоји, отишла је у потпуно другу крајност. Тешка је ситуација у свим жанровима, али то не значи да треба одустати. Јер, стварало се и у тешким временима. И даље имам наду да ће музичка матрица која је посљедњих година доминантна, полако нестати. Дефинитивно је све то посао државе и културних институција, па ће ваљда једном доћи на ред да се ријеши и овај музички колапс.

Више година водите вокалну радионицу Бистрик за народну музику. Каква су искуства у раду са младима? И, у вези са претходним питањем, колико има мјеста на домаћој јавној сцени за нове талентоване младе људе?

Управо ми они дају наду и снагу. У мору понуда, одушевљена сам да су одабрали баш вокалну радионицу Бистрик у којој уче традиционалне, народне пјесме али и стилизације традиционалних пјесама. Заправо, радионица талентованим пјевачима пружа могућност да пјесме из Србије и окружења науче, заволе и изводе. Радионица је омогућила полазницима да наступају на фестивалима, такмичењима, а неки од њих су већ власници бројних награда у Србији и неколико награда у иностранству. Често гостују на концертима Бистрик оркестра. Тиме добијају прилику да осјете сцену, пјевају пред публиком, тиме их охрабрујемо за самосталне каријере.

За музику за серију “Црна свадба” добили сте награду Музика класика у области примијењене музике. Једном сте рекли да бисте вољели да добијете прилику да радите музику за акциони филм. Да ли бисте тада искористили могућност да ту интегришете неке народне мотиве? Чији би се фолклор најбоље уклопио у акциони жанр?

Награду смо добили Мики Станојевић и ја. Мени је та награда веома драга. Што се тиче акционог филма, што да не, радила бих музику, не само акциони филм. Вољела бих да се као композитор опробам у разним филмским жанровима. Међутим, када сам то рекла, мислила сам да би ми велики изазов био да могу урадити и филмску музику баш без фолклорних мотива. Управо смо Мики и ја завршили рад на музици за филм “Хероји Халијарда” редитеља Радоша Бајића, у којем играју сјајни глумци. Премијера је заказана за 10. октобар – једва чекам!

Борис Марковић

Извпр: Вијести