Пише: Бранислав Предојевић
Нови филм глумаца Џејсона Стејтама у режији Дејвида Ајера носи назив „Опаки радник“ (A Working Man) и мора се признати да је мало који глумац у модерном филму такав „раднички“ статус поштено заслужио попут британског ветерана.
Од пробоја у филмовима Гаја Ричија „Двије чађаве двоцијевке“ и „Снеч“, преко серије акционих рола, у којима је био поуздани епизодиста иза звјезданих имена попут франшиза „Плаћеници“, „Брзи и жестоки“ или носилац главне роле „Транспортер“, „Убрзање“, „Мег“…, до посљедњих остварења попут „Пчелара“ или поменутог „Опаког радника“, Стејтам је сваки пут у свом дијелу задатка оправдао сваки уложени или зарађени новчић.
Наравно може се причати о квалитету или маниризму већине снимљених филмова, у којима Стејтам, мање или више, понавља једну исту улогу, опасног типа којег не треба изазивати, али да он може више од обичног пребијања лоших момака он је знао показати у комплекснијим трилерским филмовима попут „Револвера“ или „Механичара“ или у духовитим комедијама типа „Шпијун“. Све остало остаје на људима који пишу или режирају његове филмове, али док Стејтамови филмови без већих проблема доносе зараду, будите сигурни да ће он поново уништавати зликовце широм планете.
У случају „Опаког радника“ он понавља своју сарадњу са режисером „Пчелара“ Дејвидом Ајером, док је за сценарио била задужена жанровска легенда Силвестер Сталоне уз помоћ самог Ајера. И ту је, да будемо искрени, и највећи проблем овог филма, јер предложак, рађен по књизи Чака Диксона „Левон предузимач“ о ветерану САС трупа Левону (Стејтам), који ради као грађевински шеф у Чикагу, како би се након самоубиства супруге бринуо о кћерки, борећи се за старатељство са оцем покојне жене, који њега види као кривца за смрт кћерке, дословно болује од свих општих мјеста акционог жанра, уз покушаје да се Сталонеов „олд скул“ сценарио на силу модернизује и прилагоди новој генерацији публике.
Наиме, када тандем плаћеника руске мафије Артемис (Ева Мауро) и Вајпер (Емет Ј. Скенлан) отму Џени (Аријана Ривас), кћерку његовог газде Џоа Гарсије (Мајкл Пена) ради трговине робљем, он вођен очинским поривом креће у мисију спашавања и долази у сукоб са „Братством“, организацијом руске мафије, ризикујући сопствену породицу, што је како стандарди жанра налажу, мање-више очекиван заплет.
Оно што није очекивано је предуг драмски увод и мањак акције у првој половини филма и врло занимљива рјешења у карактеризацији негативаца, који залазе у сферу готик иконографије уз наглашене мотиве антирусофилског кича… Што би донекле и било занимљиво освјежење, да је цијела поставка филма фокусирана у том правцу, овако то дјелује као неприродан спој два формата унутар једног жанра, да будемо прецизнији, класичне и футуристичке акције, у којој је само Стејтам базична повезница.
Просто речено, акциони жанр изграђен на постулатима Б-филма тражи једноставне заплете, харизматичног јунака, опаке негативце, духовите реплике и динамичну режију, што је овдје примијењено отприлике половично, а то је нажалост недовољно да филм извуче из рутинерске жанровске просјечности. Сам Стејтам своју ролу бившег командоса заглављеног у жуљевитом послу грађевинца носи с лакоћом, али му недостају врцавост реплика, јер како крену драмски клишеи о важности породице и пријатељства, тако темпо филма пада у мртвило, које потом диже из мртвих, да би потом слиједио нови пад, који се донекле вади фуриозним финишом, али док га дочекамо, прилично смо сморени.
Већи дио екипе му солидно парира, али да буде занимљивије уз далеко боље наступе у акционом сегменту ансамбла, попут кучкасте роле Еве Мауро или откаченог наступа Кокија Фалкова, као бајкерског шефа Дагија, од озбиљније драмске роле Мајкла Пене, као забринутог оца, што је, да будемо објективни, више проблем „древних“ реплика које изговарају, него мањка талента глумачке поставке.
У сваком случаји када се шљакер Левон мане дужих прича или породичних перипетија, а прихвати примијењене грађевине, у којој чекићи и крампови имају далеко крволочнију примјену или класичних радних средстава жанра, попут бомби и аутоматског оружја, његов филм ради посао за који је намијењен, а то што предузимачи нису до краја знали да искористе његов таленат или радну етику, то већ није његов проблем.
Извор: Глас Српске
