Пише: Бранислав Предојевић
У ери хиперпродукција серија, које се све чешће креативно и продукцијски преклапају са Холивудом, посебно у сегменту екранизација стрипова и књига (од “Марвела” и ДЦ, до Хари Потер и Перси Џексон филмова/серија), анимирана продукција некако остаје у другом плану, иако у креативном смислу, све чешће с лакоћом надмаши и највеће домете игране продукције.
Најсвјежији примјер јесте анимирана серија “Бетмен: Маскирани крсташ” (Батман: Цапед Црусадер), која није прошла на понуду стриминг сервиса “Макс”, иако је била продукцијско чедо “Ворнер анимације” и ДЦ-а, па је у игру улетио стриминг канал “Амазон прајм видео”, који је откупио права за приказивање и постигао пун погодак. Наиме, иза ње су као извршни продуценти стали режисери Џеј Џеј Абрамс и Мат Ривс, који су препознали потенцијал пројекта, насталог из руку двојице легендарних аутора Бруса Тима и Еда Брукбејкера и нису дозволили да ова врхунска серија заврши у депоу одбачених пројеката, далеко од публике.
Тандем сценариста Брус Тим (аутор култног стрипа “Бетмен: Луда љубав” и култне анимиране серије “Бетмен” из деведесетих) и Ед Брукбејкер (култни творац ноар стрипова “Затамњење”, “Криминал”, “Палп”), направио је фантастичну причу враћајући главног јунака на сам почетак саге о мрачном витезу, далеко у прошлост, прецизније у четрдесете године прошлог вијека, уз адекватни ноар штимунг тог доба и визуелни идентитет близак радовима твораца стрипа Била Фингера и Боба Кејна.
Бетмен је овдје млади Брус Вејн, који након смрти родитеља почиње свој осветнички поход против злочина, без модерних оклопа и технолошких помагала, користећи шаке, интелигенцију и врхунску обуку, суочавајући се са пакленим сплетом криминала, политике и корупције у Готаму. На својој страни има само вјерног Алфреда и своју осветничку фиксацију, а против себе организовани криминал, луде злочинце, покварене политичаре и полицију у којој би тек требало да пронађе поштене људе попут комесара Гордона, његове кћерке, јавног правобраниоца Барбаре или упорне детективке Рене Монтоје.
Наравно, ретро хероја прати и ретро анимација, једноставних и грубих линија, савршено дочаравајући свијет ноара у којем се преплићу грубијани у коцкастим одијелима наоружани томпсон аутоматима, фаталне елегантне жене, корумпирани пандури, олдтајмер аутомобили и тијесне улице обавијене мраком. Просто речено, савршен полигон за маскираног осветника који тјера страх у кости злочинцима, појављујући се из сјенки Готама као посљедња одбрана од злочинаца свих фела попут Пингвина, Жене мачке, Харли Квин и остале братије добро познате из бројних стрипова, филмова и серија…
Да буде занимљивије у рукама врхунских сценариста ова препознатљива иконографија мултимедијалне франшизе није искоришћена као јефтини мамац за подилажење публици, већ је с једне стране послужила као достојан омаж импресивној историји главног јунака, док је са друге стране искориштена као начин да се направи донекле старомодна, али крајње аутентична и функционална прича унутар далеко ширег митолошког универзума.
Маестралан спој текста и анимације, надограђен је једнако вјештом режијом и гласовним доприносом глумачке екипе на челу са сјајним Хамишом Линклејтером (Бетменов глас), савршено темпирајући наративну динамику и вјерно оживљавајући на екрану мистериозну ноар атмосферу предлошка.
Чињеница да су Бетмен и полиција на ратној нози даје првој сезони централни заплет, али свака епизода се у суштини фокусира на другог негативца, уз бројне ситне референце на поп митологију од “Ђилде” и филмских екранизација Едгара Алана Поа до Џима Томпсона, док Бетмен спроводи “детективску” истрагу уз помоћ бритког ума, снажних песница и страха који изазива његова маскирана појава.
Мрачни витез се у серији “Бетмен: Маскирани крсташ” просто вратио својим коријенима тамо гдје је све почело, како би објаснио шта је то и како створило хероја, чија маскирана фигура и након девет деценија постојања у правим ауторским рукама изазива једнаку фасцинацију и усхићење код публике.
Извор: Глас Српске
