Пише: Бошко Јакшић
Јеврејски пророци Старог завета, Исаија посебно, слали су апокалиптична упозорења свом народу описујући патње са којима би могао да се суочи уколико настави да не поштује божије заповести.
Са Холокаустом у позадини, Израел је сматрао да је изнад међународних закона. Допуштено му је да нема дефинисане границе, да ван ичије контроле располаже нуклеарним оружјем, да окупира палестинске земље и колонизира их јеврејским насељеницима, да „превентивно“ напада арапске суседе, да врши „циљана убиства“ по Бејруту, Дамаску или Техерану.
Пакао на земљи
Све претње, обећања освете или опсесивне најаве тријумфа – које сада прате најкрвавији од свих ратова у Појасу Газе – довели су до тога да апокалиптични нагони дефинишу стварност која је палестинску енклаву уз Средоземље претворила у пакао на земљи.
Шта израелском премијеру значи тотална победа, која и није извојевана после седам месеци немилосрдних бомбардовања и гранатирања која су изазвала смрт више од 35.500 палестинских цивила и хуманитарну катастрофу, па је Израел, ухваћен у ону врсту изолације која често претходи поразу, због бруталности своје армије, у растућем расколу са остатком света?
Како описати фанатично самопоуздање вођа исламистичког Хамаса који су 7. октобра 2023. наредили ликвидацију више од 1.170 јеврејских цивила, што је био највећи масакр у једном дану од времена Холокауста, и узели 252 талаца од којих је 124 и даље у заточеништву, а данас, скривени у тунелима испод земље, Палестинцима обећавају победу чији ће се ефекти протезати од реке Јордан до мора?
Онда се појавио главни тужилац Међународног кривичног суда (ИЦЦ) Керим Кан који је израелског премијера и његовог министра одбране опужио за „намерно убијање“ Палестинаца, за блокаду међународне помоћи и смишљену кампању изгладњивања због које је најмање милион људи – готово половина становништва Појаса Газе – доведена у стање апсолутне глади. Политичког лидера Хамаса и двојицу команданата у Гази оптужио је за „осмишљену окрутност“.
Полазећи од тога да међународно право и закони рата морају да се примењују на све, да „ниједан војник, командант или цивилни лидер – нико – не може да поступа некажњено“, тужилац Кан је од судија ИЦЦ затражио да се изјасне о његовом захтеву да се распишу потернице на којима би била имена Израелаца Бењамина Нетанијахуа и Јоава Галанта, и Палестинаца Исмаила Ханије, Јахје Синвара и Мохамеда Даиб Ибрахима.
Под заштитом Америке
Премијер Нетанијаху, навикнут да га САД у Савету безбедности штите улажући вето и да му савезници толеришу окупацију, репресију и ослонац на силу у деценијском обрачуну са Палестинцима, доживео је да буде први премијер неке земље коју подржавају водеће силе Запада за којим би могла да буде расписана међународна потерница.
То што су премијер и министар једине демократије Блиског истока постали морални еквиваленти вођа исламистичке и милитантне групе коју многе земље Запада сматрају терористичком организацијом, запрепастило је израелски политички естаблишмент. Израел се никада није нашао у сличној ситуацији.
Бреме освете на Блиском истоку, снаге САД, Израела и Ирана у стању приправности
Нетанијаху је током дуге каријере знао да се суочава са разним изазовима, али прошла недеља била је изузетно тешка. У понедељак је поднет захтев за издавање потернице, у среду су Ирска, Норвешка и Шпанија најавиле да 28. маја признају Државу Палестину, што Израел дубље гура у политичку, дипломатску, али и моралну изолацију. „Историја ће запамтити да су Шпанија, Норвешка и Ирска одлучиле да златном медаљом награде Хамасове убице и силоватеље“, изјавио је шеф дипломатије Израел Кац пошто је премијер наложио да су повуку амбасадори из ове три земље.
Онда је у петак Међународни суд правде (ИЦЈ) по захтеву Јужне Африке, Израелу наложио хитан прекид свих копнених операција у подручју града Рафе где је збијено више од милион палестинских избеглица, и отварање прелаза на граници Појаса према Египту где хуманитарна помоћ данима труне. Још једна одлука коју је Израел покушавао да избегне.
Нервозни Нетанијаху оптужио је ИЦЦ за „нечувени напад“ и затражио да тужилац Кан буде санкционисан. Израел није члан ИЦЦ. Као ни САД – што Американцима гарантује да не одговарају за злочине против цивила које су починили у разним ратовима, од Авганистана до Ирака. За разлику од ИЦЈ који је такође базиран у Хагу и бави се одговорношћу држава, ИЦЦ истражује појединце оптужене за геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и агресије.
Борба за легитимитет суда
Нетанијаху, премијер са најдужим стажом у историји земље и мајстор политичког преживљавања, покушава да захтев тужиоца ИЦЦ искористи како би себе представио као мученика који пати на олтару домовине, као жртву глобалне антисемитске завере. Капиталише на расположењу многих Израелаца који своју армију сматрају „најморалнијом на свету“ и не желе да виде како деца у Гази умиру од глади.
Америчка администрација, која је последњих недеља обазриво упозоравала Израел да избегне масовне погибије палестинских цивила и да одустане од најављене велике копнене офанзиве на Рафу, стала је уз бок све изолованијег Нетанијахуа и такође запретила санкцијама судијама ИЦЦ. Једино повољно решење у визури САД је да лидери Хамаса или буду убијени, или да буду изведени пред израелски суд.
Француска и Немачка, две водеће силе Европске уније су, упркос одређених резерви, изразиле подршку независности ИЦЦ остављајући САД усамљене у подршци крајње десничарском израелском режиму религиозних циониста, радикалних националиста и странака ултраортодоксних Јевреја.
Произраелски лоби у САД разматра начине како да „казни“ ИЦЦ и покушава да земље пријатељски наклоњене Израелу наговори да повуку сведочања и документацију око рата у Гази. Ставови Париза и Берлина показују да то неће бити лако.
У току је борба за легитимитет ИЦЦ и тужиоца Кана који је до сада могао да мисли да је од преузимања дужности 2021. његов највећи успех био издавање потернице за руским председником Владимиром Путином због ратних злочина у Украјини. Амерички председник Џо Бајден тада је аплаудирао. Сада је мишљење тужиоца Кана назвао „нечувеним“, чиме у време великих пропалестинских протеста по америчким универзитетима ризикује даљи пад свог ионако ниског рејтинга уочи новембарских избора.
Бајденов бес
Шеф Беле куће мора да је бесан што га је Нетанијаху увукао у игру у којој је свако решење по њега неповољно, али Вашингтон инсистира да ИЦЦ нема јурисдикције над случајем пошто ниједна страна није члан суда. Што је тачно за Израел али не и за Државу Палестину која од 2014. у УН има посматрачки статус нечланице, што јој је наредне године омогућило приступ Римском статуту, по коме је основан ИЦЦ.
То што је ИЦЦ Израелу суспендовао лиценцу за убијање не значи да ће Нетанијаху бити ухапшен. Теоретски је могуће, али ИЦЦ нема механизме да спроведе своју одлуку. Као у случају Путина. Што значи да ће премијер користити вакуум моћи и наставити рат упркос томе што Палестинци – не Хамас – данас имају широку подршку међународне јавности, исте оне која се солидарисала са Израелом после масакра 7. октобра.
Мишљење тужиоца Кана не само да разбија мит о некажњивости Израела, већ разобличава колонијалну природу става да међународна правда важи само за друге и да је ИЦЦ створен за „Африку и насилнике какав је Путин“, како је Кану рекао неименовани западни лидер.
Рат у Гази готово је уништио оно мало што је остало од Нетанијахуовог угледа, потврдио стратешки фијаско његове политике и озбиљно окрњио међународну репутацију Израела. Израелци повређеног поноса сада су уз премијера, али тешко да ће му опростити што од Израела прави парија државу која је у визури значајног дела света изједначена са милитантном исламистичком групом какав је Хамас.
Да ли је на Блиском истоку могућа поступна транзиција од рата ка миру, од насиља као политици? Питање звучи утопијски, а одговор је попут пророка Исаије – апокалиптичан.
Извор: Радар
