Dvanaest godina kako među nama nije učitelj. Kakav učitelj? Seoski učitelj koji je dobrovoljno davao deci letnju dopunsku nastavu. Nije među nama sakupljač narodne književnosti i zapisivač narodnih običaja. Kakav sakupljač i zapisivač? Jedan od najplodnijih na Balkanu koji je decenije posvetio tom poslu. Otišao je leksikograf. Kakav leksikograf? Koji je bez ičijeg nagovora, bez projekta podržanog od neke institucije, samoinicijativno sačinio rečnik 3255 reči i izraza koji se koriste na Barama kod Sjenice, na samoj granici sa Crnom Gorom. Husein Derdemez. Rođen je 1940. u selu Grgaje. Početkom Drugog svetskog rata umire mu otac i petočlana porodica bez starešine ide od sela do sela; borave u selima Raduša, Pope i Bukovica, potom se vraćaju, ali ne u kuću nego u kolibu. Nastupile su posleratne godine gladi. Osnovnu školu završio je na Barama, među šumama i pod snegovima. Učiteljsku školu završio je u Novom Pazaru gde je među drugovima bio upamćen kao omladinski aktivista. Od prvog razreda škole, i tokom školovanja, Derdemeza je podsticala učiteljica, bivša partizanka Mirjana Stojanović, koja vodi poreklo iz Petrinje, a nekad je bila udata za visokog partizanskog oficira. Kao udovica, došla je na Sjeničko-peštersku visoravan i zaposlila se u trošnoj školi, zavolela kraj i ljude, i zimske noći kad pucaju stabla od mraza i zavijaju vukovi.
Ona je u Huseinu Derdemezu videla darovitog dečaka i mladića koji, iako veoma siromašan, ima ambiciju i dobrotu. Kada Huseinu Derdemezu umre majka, Mirjana Stojanović postaće mu pomajka. Iz nekog razloga, dok je bila živa, do početka devedesetih godina XX veka, Mirjana nije želela struju u kući, pa su Derdemez i ona čitali noću, pod fenjerom.
Videvši u štampi fotografiju nekog generala, svog ratnog druga, Mirjana Stojanović piše mu i u pismu traži da se zauzme kod vlasti u Beogradu da Bare dobiju novu školu. General se postara, jer veruje svojoj drugarici, veruje da je škola u Barama jedva na nogama, i tako ovaj kraj dobija sedamdesetih školsku zgradu koja je bila jedna od najmodernijih u državi. Mirjana i Husein školuju decu, daju im znanje. Ceo kraj oko sjeničkih Bara hrlio je ka osmogodišnjoj školi. Zdravu decu planinska snaga nosi dalje na studije, u vojsku, širom bivše Jugoslavije. Duh ovog naroda uhvatio je Husein Derdemez kroz decu i njihove roditelje preko dedova i baki – kako? Zapisivao je narodne pesme, narodne priče, zagonetke, izreke, poslovice, izraze, reči, običaje, predanja, legende, hikaje, šaljive priče, pitalice, brzalice, zakletve i kletve…
Mnoge narodne umotvorine zapisao je od svojih đaka, ali i od starijih ukućana. Derdemez je često kao gost boravio u kućama širom Sjeničko-pešterske visoravni, odlazio i na radost i na žalost, slušao ljude i nosio sveščicu i olovku, zapisivao neku reč, običaj, izraz. Taj kraj pre njega imao je pismenih ljudi, ali ne i pismenih ljudi koji bi svoj život posvetili skupljanju i čuvanju narodnog blaga. Slao je građu mnogim časopisima širom Srbije i Crne Gore i postao validna činjenica koja na terenu crpi sok narodnog iskustva.
Istoričarka umetnosti u Muzeju „Ras“ Svetlana Biorac smatra da je učiteljica Mirjana Stefanović bila veoma obrazovana i radoznala osoba koja se zanimala za život na Pešterskoj visoravni i utkala je u Derdemeza želju da beleži sve što čuje. „Pomajka Mirjana Stojanović, koju su svi zvali Dada, pomagala je Huseina Derdemeza finansijski.
U bespuću, kraj nje, nije bio usamljen, jer su bili na obrazovnom i duhovnom nivou“, kaže njegov rođak Hazir Derdemez. Godine su prolazile, đak po đak je odlazio iz sjeničkih Bara. Došlo je vreme da i Mirjana Stojanović napusti svog učenika Huseina Derdemeza. Iako je rođena u dalekoj Petrinji, odlučila je da bude sahranjena nedaleko od kuće u kojoj je stanovala, nedaleko od škole u kojoj je deci darivala slova i brojeve.
Husein Derdemez je ostao sam u kući. Već u poodmaklim godinama, odlučio je da se ženi, ali je pre toga u kuću uveo struju. Isprosio je u Crnoj Gori, na Bihoru, Emu Sijarić iz Godijeva, rođaku čuvenog pisca Ćamila Sijarića. Šta će njen dolazak doneti u njegov život? Nove zapise, nove narodne priče, lirske narodne pesme, nove običaje. Jedan od najvažnijih izvora za njih postaće Ema Sijarić, koja je postala Ema Derdemez.
Nabavili su koze, Ema je sirila i supružnici su prodavali kozji sir. Što su prodali, to su uštedeli. Napravili kuću od dasaka. Napravili malu daščanu biblioteku. Ali… U noći 5. septembra 2011. godine, neko je pokucao na vrata njihovog doma. Ema je pitala: „Ko je?“ Husein Derdemez je očekivao kolegu Milana Babića i rekao je supruzi da otvori vrata. Napadač je bio maskiran. Upao je i prebio dvoje starih. Oteo 1.600 evra i 20.000 dinara. Još dvojica su ga čekala pred kućom. Dva dana kasnije Husein Derdemez je podlegao u užičkoj bolnici. Do danas, počinioci nisu uhvaćeni, ali je i činjenica da policajci zaduženi za uviđaj nisu na licu mesta uzeli tragove radi eventualnog utvrđivanja DNK profila.
Čovek koji je mnogo učinio za ljude, stradao je od ljudi.
Njegov rođak Šerif Derdemez kaže da bi voleo da sazna ko je počinilac i nada se da će istina pobediti, ali godine prolaze. Dvanaest godina od smrti čoveka koji je ostavio dragocen materijal. Njegov komšija Milenko Gutić kaže da je ubica ostavio veliki teret meštanima. „Čisto sumnjam da je neko od lokalnih građana to izvršio. Neka lisica se ušunjala, došla da ga opljačka…“, smatra Gutić.
Iako je Husein Derdemez odavno u zemlji, njegovi zapisi su na katedrama, na fakultetima; snimljena su dva dokumentarna filma o njegovom životu i radu, a kao kruna je došla i odbrana doktorske disertacije kojom je formirana folklorna zbirka Huseina Derdemeza.
Bolna je pomisao: da li je među organizatorima pljačke sa smrtnim ishodom bio možda i neki njegov učenik?Ima više nerešenih ubistava na prostoru sjeničkih Bara. Staricu Miladiju Kočović (77) ubio je neko 2018. metkom u potiljak.
Takođe, i taj gnusni zločin je bez pravosudnog epiloga. Na tom prostoru, na sjeničkim Barama, između Srbije i Crne Gore, kriminalci se bave švercom, pljačkama, prebacivanjem počinilaca krivičnih dela iz jedne u drugu državu i građani su uglavnom u strahu da se ne sretnu sa nesrećom.
Istraživačka ruka Huseina Derdemeza zahvatila je u kulturu Srba i Bošnjaka. Posvetio je život i rad običajima i rečima i jednih i drugih. Živeo i drugovao i sa jednima i sa drugima, ali u Novom Pazaru, Sjenici ili u Tutinu još uvek se niko nije setio da jedna ulica treba da ponese i njegovo ime.
Enes Halilović
Izvor: RTS OKO
