Опијум власти је ЗЛО: убедљиво највећи, најгори, неизлечив и најопаснији опијум по људски род. А када се тек тај опијум “залепи” на наш народ, на наша менталитетна својства и на нашу свест, онда тај опијум превазилази све границе и оног стварног и могућег – сваку меру и сваку јединицу разума. Тада власт престаје бити само најгори опијум. Наиме, власт се онда толико преобрази да директно постане преображена рудиментарно у – ЧИСТО ЗЛО.
Кад упоредим и саберем сећања, и накупљена искуства, сва стечена знања.. једно се испољи у “нашу константу”: Власт примењена на наш род, на нашег човека, прво што уништи је – ЧАСТ; прво што се изопачи је – РАЗУМ; прво што настрада је – МОРАЛ.
Благо оном кога та фатална сласт власт мимоиђе. Тешко оном ко се у власт понада. А опет, сви смо не/вољно у заблуди или не, често чак и страсно занесени у ствари – подређени и осуђени њоме.
Тако је, највише наши мали, умишљени, погубљени народ, навикнут на стеге, на страх, и или на диктаторе или на окупаторе. Испада да нам је то сасвим – свеједно. Живимо, а као да сањамо како нам се стално понавља једно те исто или другачије, у разним формама и форматима оно: основно, наше једино вечно обољење: ОБЕЗДУШЕЊЕ с првим, корацима на власти.
Никада да дочекамо да нам се власт служи, да се преточи у досадну и разрађену хијерархију, у одређена минимално предвидљива правила. НЕ, сруши све и гради себи “ново (твоје) одело”, од тебе почиње, и народ, и држава, и свет. ДА, са шачицом власти наше “елите” изгубе све компасе, све људско, све нормално и цивилизовано, оно толико дуго ишчекивано а обећано. Нико никад да се издигне и да сагледа себе спрам других, ка општем добру да се подвргне. Тако нам се увек деси исто: ПИШИ ПРОПАЛО.
Очас процветају читава царства сујета сујетства, свих сорти похлепа, суманут грабеж и увек надође онај нама најпрепознатљивији – задах трулежи.
Како изаћи из зачараног круга и стргнути омче с наших вратова? За почетак су нужне три ствари: 1) Престаните да нас лажете; 2) Поднесите нам рачуне за све што сте у име народа радили; 3) Прохватите целу тежину и све последице ваше одговорности.
То мора бити и коначно постати: “Нова константа”. Или, почетак нашег тихог или с галамом, (зар је то уопште важно) у оба казуса неумитног изумирања. Изумирања на које смо сами пристали, јер смо вас бирали а ви све издали, продали, туђину дали наше, као сопствену прћију и све темељно – упропастили.
Црној Гори је неопходна Влада и то само она коју подржава скупштинска већина кадра за “системско реформисање правосуђа”, дакле августовска већина без уцењивачког али илак пожељног потенцијала и партиципације свих мањина. Макар та скупштинска већина и Влада трајала колико та нужна реформа, па након тога – или куд који мили моји или правите владе са 100 ресора. Јер, правосуђе је наша највећа и круцијална БОЉКА, без којег се не може ићи даље. Ако пак такве већиние нема, боље да ни Владе ни Скупштине не буде.
Не требају нам владе које нису кадре да спроведу правосудне реформе. Не требају нам владе за поткусуривање партијских интереса и личних амбиција. Не треба нам “правда за јежеве” – него за људе, народ цео. Оно што објективно у супротном случају једино заслужујемо јесте да се трансформишемо као друштво, и као држава, и да постанемо егзотична ПАРИЈА.
Пише: др Владан С. Бојић, адвокат
