Piše: Boban Karović
Prvi strateški dijalog SAD i Srbije gromoglasno je najavljen sredinom prošle godine, ali do njega do danas nije došlo. Prvobitno je bilo planirano da se realizuje do kraja 2025, predstavljen je kao nešto što će odnose Srbije i Amerike „podići na potpuno novi nivo“, slušali smo kako je to „nova stranica“ i „nova faza“, te prilika za “resetovanje odnosa” dve države… Na stolu bi trebao da se nađe širok spektar tema – od ekonomije i bezbednosti do kulture. Ali, sve je to još uvek na čekanju. Sagovornici NIN-a ocenjuju da će uskoro – iako se retko pominje – ipak doći do strateškog dijaloga između dve države, a kao razloge ovog svojevrsnog “pauziranja” navode kako političke, tako i energetske.
Početkom avgusta prošle godine američki državni sekretar Marko Rubio i šef srpske diplomatije Marko Đurić dogovorili su na sastanku u Vašingtonu da SAD i Srbija održe bilateralni strateški dijalog pre kraja 2025. radi produbljivanja ekonomskih i bezbednosnih veza dve zemlje. Portparolka američkog ministarstva spoljnih poslova Temi Brus navela je tada da su “SAD posvećene uzajamno korisnom odnosu sa Srbijom koji zadovoljava naše građane i naše interese”, dok je Đurić kazao da se nada da će odnosi Beograda i Vašingtona da se “vrate na nivo na kojem su bili u doba naših predaka”. Susret sa Rubio je nazvao – istorijskim.
Strateški dijalog nedavno je, u novogodišnjoj poruci, spomenuo i otpravnik poslova Ambasade SAD u Beogradu Aleksandar Titolo, koji je rekao da se raduju u 2026. „pokretanju prvog strateškog dijaloga između SAD i Srbije – ovaj dijalog će otvoriti nove puteve saradnje u cilju stabilnosti, mira i prosperiteta za Ameriku, Srbiju i region.“
“Izuzetno korisna platforma“
Petar Ivić iz Pupin inicijative ocenjuje za NIN da je strateški dijalog prolongiran zbog pitanja NIS-a.
„Iako bi na prvi pogled moglo da se zaključi da do pokretanja dijaloga još nije došlo zbog fokusa administracije na druga žarišta poput Venecuele, Irana ili Grenlanda, to nije istina. Američki angažman prema regionu se nije smanjio, što vidimo i u nedavnom Aktu za autorizaciju nacionalne odbrane, gde SAD prepoznaju energetsku diversifikaciju regiona kao strateški interes. U energetici i leži odgovor na ovo pitanje. Pitanje NIS-a je glavna prepreka za pokretanje dijaloga i višemesečno odlaganje rešenja ga je svakako prolongiralo. Energetika je i jedna od ključnih tema kojima bi se dijalog i bavio, a nemati energetski suverenitet i zavisiti od jednog aktera, u ovom slučaju Rusije, daleko je od optimalnog. Međutim, sve ukazuje da je rešenje za NIS na pomolu i nadamo se da će i pokretanje strateškog dijaloga pratiti i rasplet situacije“, kaže Ivić.
On ističe da sam dijalog predstavlja izuzetno korisnu platformu za institucionalizovanu razmenu interesa između SAD i Srbije i produbljivanje saradnje na ministarskom nivou u oblastima poput energetike, odbrane, ekonomije itd.
„Ključna posledica je što ovim Srbija sebi omogućuje da uvek bude za stolom kada se donose bitne odluke, a ne na njemu“, naglašava Ivić.
„Političko nezadovoljstvo“
Istraživač Instituta za evropske studije Petar Milutinović kaže za NIN da činjenica da nije došlo do strateškog dijaloga može da ukazuje na političko nezadovoljstvo Vašingtona trenutnim kursom Beograda, te da “u tom smislu, odlaganje nije tehničko, već suštinski političko”.
“Američki prioriteti jesu pomereni ka Ukrajini, Kini i unutrašnjem jačanju NATO-a, ali to samo delimično objašnjava izostanak dijaloga. Ključni razlog leži u proceni da Srbija vodi spoljnu politiku koja je za SAD teško čitljiva i još teže pouzdana. Politika ‘strateške autonomije’ ili balansiranja, koja je u Beogradu predstavljena kao racionalna, u Vašingtonu se sve više doživljava kao izbegavanje jasnog opredeljenja. U tom kontekstu, strateški dijalog bi za američku stranu imao smisla samo ukoliko postoji minimalan stepen strateške saglasnosti o osnovnim pitanjima, pre svega o odnosu prema Rusiji, bezbednosnoj arhitekturi regiona i normalizaciji odnosa sa Prištinom. Kako takva saglasnost trenutno ne postoji, dijalog se drži u statusu potencijalnog instrumenta pritiska, a ne realno otvorenog procesa”, ističe Milutinović.
Prema njegovim rečima, za Srbiju bi strateški dijalog imao ograničen, ali ne i nevažan domet.
“On ne bi značio promenu američke politike prema Kosovu, niti bi doneo bezuslovnu političku ili ekonomsku podršku. Njegova vrednost bila bi u institucionalizaciji komunikacije i smanjenju prostora za pogrešne procene, ali i u jasnijem definisanju crvenih linija SAD prema Srbiji”, navodi Milutinović.
On zaključuje da “odsustvo strateškog dijaloga trenutno nije posledica zaborava ili nedostatka vremena u Vašingtonu, već poruka da bez jasnijeg spoljnopolitičkog svrstavanja Srbije nema ni ‘strateškog’ odnosa u punom smislu te reči”.
Goran Nikolić: Trampova logika Velike Amerike – Koliko košta Grenland, a koliko Panamski kanal?
Suspendovan dijalog s Prištinom
SAD vode strateški dijalog sa više desetina država širom sveta. Razgovori se vode na visokom nivou, a glavni cilj ove prakse je unapređenje bilateralnih odnosa. Na listi onih sa kojima Amerika vodi dijalog su Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Grčka, Austrija, Poljska, Moldavija, Katar, Oman, Bahrein, Egipat… Ovakav dijalog je vođen i sa Rumunijom, Slovenijom i Severnom Makedonijom, a zanimljivo je da je Vašington septembra 2025. na neodređeno vreme obustavio planirani strateški dijalog sa Kosovom jer su, kako je tada saopšteno, potezi Vlade Aljbina Kurtija “povećali tenzije i nestabilnost, ograničavajući sposobnost SAD da produktivno sarađuju sa Kosovom na zajedničkim prioritetima”.
Izvor: NIN
