Iako postizborno petljanje oko formiranja vodećih institucija vlasti u Srbiji još traje, iako su parlamentarni izbori održani još pre tri meseca, izgleda da ćemo uskoro ipak imati produženje konstitutivne sednice Narodne skupštine, na kojoj će se izabrati novo rukovodstvo tog zakonodavnog organa. Paralelno tome valja očekivati i da će predsednik države saopštiti i kome će poveriti mandat za sastavljanje nove vlade Srbije. Ipak, iako se ovog trenutka navodno „još ništa ne zna“, može se, na osnovu dosadašnjih „indirektnih“ poteza i direktnih izjava, špekulisati o izvesnim novostima u pogledu rasporeda kadrovskih snaga u vrhu države.
Prvo treba primetiti da će, čini se, Socijalistička partija Srbije, kao dugogodišnji glavni koalicioni partner vodeće Srpske napredne stranke, u novoj konfiguraciji vrha vlasti verovatno biti spuštena stepenicu niže (ako ne i niže od jedne stepenice). Već same najave da će za novu predsednicu Skupštine biti kandidovana Ana Brnabić, te da vodeći organi SNS-a smatraju da njihov čovek treba da dobije premijerski mandat, upućuju na zaključak da Ivica Dačić i njegov SPS gube markantnu poziciju u vrhu vlasti.
Većina posmatrača smatra da je to kazna za odbijanje većine u vrhu socijalista da se utope u famozni, još neformirani, Pokret za narod i državu koji je smislio predsednik države Aleksandar Vučić. Kako je na RT Vojvodina izjavio dobro obavešteni ministar Goran Vesić, navodno je sam Dačić za ulazak u taj pokret, ali njegovi kompanjoni u stranci nisu. Ostaje da se vidi šta će se dalje dešavati u SPS-u, jer novo „sečenje rukava“ ovoj političkoj grupi verovatno u njoj neće biti prihvaćeno bez krupnijih lomova.
Kad je reč o određivanju mandatara za sastav nove vlade (prethodna, premijerke Brnabić, oformljena je tek pre 15 meseci) vrlo je verovatno da se predsednik Vučić neće odvažiti na neko iznenađenje pri formulisanju ove kadrovske odluke, pa je favorit za ovu funkciju Miloš Vučević, od prošle godine predsednik SNS-a i trenutni „tehnički“ ministar odbrane. Uostalom, još pre godinu i po dana on sam je najavio da će, posle Brnabićeve, premijerski posao preuzeti Vučević. Proturalo se prethodnih sedmica da bi možda novi mandatar mogao postati i čovek od Vučićevog poverenja, ambasador Srbije u SAD, Marko Đurić, ali se, izgleda, taj kandidat ne žuri da se vrati u domovinu i ne ide mu u prilog što je do pre neku godinu bio glavni Vučićev čovek za odnose sa Srbima na Kosovu.
Kao potpuno iznenađenje neko je špekulisao da bi se Vučić mogao opredeliti i za mladu ministarku Đedović Handanović. To nije logično, osim ako Vučić nije počeo da zazire od davanja svih krupnih državnih ovlašćenja Milošu Vučeviću, koji se već pozicionirao kao „jaki čovek“ u vrhu državne administracije, a takvi mogu biti opasni za prvog čoveka u slučaju neke „unutrašnje krize“. Za takve špekulacije Vučević nije dao povoda i on potpuno lojalno obavlja posao koji mu je vođa poverio – da smiruje eventualne bundžije unutar SNS-a, da deluje kao civilizovan političar i da se ne gura u prvi red tamo gde se pojavljuje sam Vučić.
Što se tiče promena u ministarskom sastavu nove-stare vlade, to je postalo manje bitno pitanje otkako je sam predsednik Vučić pokazao da nije lenj da o svemu daje presudnu reč (od dojenja do brzih pruga). Njegova politika je „politika inicijative“, ali lične, ne inicijative pojedinih kadrova, to jest ministara. Kao šahista, on veruje u pravilo da inicijativa, kad tad, dovodi do dobitka.
Dimitrije Boarov
Izvor: Novi Magazin
