Превео: М. М. Милојевић
Нап. преводиоца: Блумбергов чланак је написан на основу транскрипата разговора између Стивена Виткофа, специјалног изасланика америчког председника Доналда Трампа, и Јурија Ушакова, највишег спољнополитичког саветника руског председника Владимира Путина, који је потрајао неких пет минута 14. октобра 2025. године као и разговора Јурија Ушакова и Кирила Дмитријева, економског саветника руског председника; разговор је, према наводима Блумберга, одржан 29. октобра 2025. године; није објављено на који начин је редакција прибавила снимак разговора.
Изасланик америчког председника Стивен Виткоф имао је телефонски разговор са Јуријем Ушаковим, највишим Путиновим спољнополитичким саветником, у којем је сугерисао да би требало заједно да раде на мировном плану за Украјину
Виткоф је саветовао Ушакова како да представи овај проблем Трампу, укључујући обављање разговора управо уочи посете Володимира Зеленског Белој кући и користећи се договором о примирју у Гази као моделом како би се могло приступити разговорима.
Овај разговор је по свој прилици имао улогу у настанку мировног предлога у двадесет осам тачака који је објављен раније овога месеца и за који САД настоје да обезбеде украјинску сагласност као за основу будућег мировног договора.
Амерички председнички изасланик Стив Виткоф, осокољен успехом мировног споразума о Гази, обавио је телефонски разговор прошлог месеца са високим кремаљским званичницима како би сугерисао да би требало заједнички да раде на сличном плану за Украјину – и да би Владимир Путин то требало да предложи Доналду Трампу.
У разговору обављеном 14. октобра који је потрајао нешто преко пет минута, Виткоф је саветовао Јурија Ушакова, највишег Путиновог спољнополитичког саветника, како би руски лидер требало да представи ово питање Трампу. Његово саветовање обухватило је сугестију да би требало одржати разговор између Трампа и Путина непосредно пре посете украјинског председника Володимира Зеленског Белој кући касније током те недеље те да би се требало послужити споразумом о Гази као моделом за будуће разговоре.
„Ми смо саставили двадесет тачака Трамповог плана и то је било двадесет тачака за постизање мира и мислим да бисмо можда могли да исто урадимо и са вама“, рекао је Виткоф Ушакову, према снимку разговора који је Блумберг преслушао и објавио транскрипт.
Упитан шта мисли о овом приступу Трамп је рекао да није преслушао снимак разговора али да на основу онога што је чуо сматра да је у питању „уобичајени начин преговарања“.
„Мора да прода ово Украјини. Мора да некако прода Украјину Русији. То је оно што преговарачи раде“, рекао је Трамп извештачима у уторак. „Морате да кажете, гледај, они желе ово, морате да их убедите у оно. Могу да претпоставим да је исто рекао и Украјини, зато што свака страна нешто мора да да и нешто да добије“.
Гласноговорник Кремља Дмитриј Песков није одмах одговорио на упит да прокоментарише.
Овај разговор по први пут је дао непосредан увод у недавну тактику којој је Виткоф прибегао у разговорима са Путином и у оно што делује као процес настајања предлога мировног споразума од двадесет осам тачака који се појавио у јавности раније овог месеца – и који САД сада намећу Украјини да га прихвати као основу за договор.
Путин је овога месеца изјавио како верује да амерички план може да послужи као основа за мировни договор. Рекао је вишим званичницима на састанку руског Савета за безбедност да план од двадесет осам тачака још увек није детаљно расправљен са САД, али да је Москва добила примила овај предлог.
Трамп је у уторак изјавио да је послао Виткофа да се сусретне са Путином, у нади да ће завршити договоре око мировног плана.
„Нацрт изворног плана од двадесет осам тачака израдиле су Сједињене Државе, а потом је пажљиво мењан, уз сугестије обе стране, и претекло је свега неколико тачака око којих још увек није постигнута сагласност“, објавио је амерички председник на друштвеној мрежи Трут сошал.
У време разговора између Виткофа и Ушакова, Трамп је био охрабрен успехом свог настојања да се оконча рат у Гази. Дан раније, постао је први амерички председник који се обратио израелском Кнесету после 2008. године пошто је осигурао ослобађање последњих двадесет преживелих талаца које је у заточеништву држао Хамас.
Деловало је, међутим, да се Трампов однос према Путину погоршава. Када се припремао за свој састанак са Зеленским 17. октобра, разматрао је да обезбеди Украјини далекометне ракете Томахавк, разматрајући увођење свежих санкција против Русије и јавно говорећи о својој озлојеђености Путином.
„Не знам због чега наставља вођење овог рата“, рекао је Трамп 14. октобра, истог дана када је Виткоф разговарао са Ушаковим. „Он једноставно не жели да оконча овај рат. И мислим да га то приказује у прилично лошем светлу“.
Хронологија: Амерички контакти са Русијом у вези са планом за Украјину
- октобар – Трамп се обраћа Кнесету пошто су ослобођени израелски таоци
14- октобар – Виткоф разговара са Ушаковим, расправљају о разговору Путин-Трамп
16. октобар – Трамп разговара за Путином два и по сата
17. октобар – Зеленски посећује Белу кућу
око 24-26. октобра – Виткоф се сусреће са Дмитријевим у Мајамију
29. октобар – Ушаков и Дмитријев разговарају о руској стратегији
Током разговора са Ушаковим, Виткоф је рекао свом руском саговорнику да дубоко уважава Путина и да је рекао Трампу како је његово уверење да је Русија одувек желела мировни договор. Амерички изасланик споменуо је предстојећу посету Зеленског и сугерисао је да Путин може да разговара са Трампом уочи овог састанка.
„Зеленски долази у Белу кућу у петак“, рекао је Виткоф. „Ићи ћу зато што желе да будем тамо, али мислим да би требало уколико је могуће да разговарамо са вашим шефом пре састанка у петак“.
Ушаков је питао Виткофа да ли би било „корисно“ Путину да позиве Трампа. Виткоф је рекао да би било.
Такође је препоручио да Путин честита Трампу постизање мировног споразума о Гази, рекавши да га је Русија подржала и да поштује председника као човека мира. „Уколико се одатле пође биће то стварно добар разговор“, рекао је Виткоф.
„Ево шта мислим да би било сјајно“, онда је Виткоф додао. „Можда би могао да каже председнику Трампу: знате, Стив и Јури су разговарали о врло сличном мировном плану од двадесет тачака и то би могло да буде нешто што би мало помакло тас, отворени смо за тако нешто“.
Изгледа да је Ушаков прихватио неки од ових савета. Путин „ће честитати“ и рећи ће „Господин Трамп је прави човек мира“, рекао је.
Трамп и Путин разговарали су два дана касније, на руски захтев, и амерички председник је описао дво и по часовни разговор као „веома продуктиван“. После тога, објавио је план да се сусретне са руским лидером у Будимпешти, но овај састанак се још увек није одржао, и такође је споменуо да му је Путин честитао на споразуму о Гази.
Након овог разговора, Виткоф се састао са Кирилом Дмитријевим, другим високим кремаљским саветником, у Мајамију, према интервјуу који је Дмитријев дао Аксиосу. Дмитријев је рекао Аксиосу да је провео три дана у Мајамију почев од 24. октобра. Дмитријевљев гласноговорник одбио је да коментарише.
Дмитријев и Ушаков су разговарали 29. октобра телефоном у Русији и расправљали су колико би Москва требало жестоко да инсистира на својим захтевима у било ком потенцијалном мировном предлогу, према другом снимљеном разговору који је прегледао Блумберг.
Пошто су двојица Путинових сарадника претресала различите могућности, Ушаков је заговарао да се тражи „максимум“ у њиховом предлогу Белој кући.
Рекао је да је веома забринут да би САД могле погрешно да интерпретирају било који предлог и би отуда могли да донесу неке погрешне закључке, а затим тврдити да је постигнут договор, што би довело у ризик саме преговоре, рекао је свом колеги.
Семјуел Черап/Сергеј Радченко: Разговори који су могли да окончају рат у Украјини (Трећи дио)
Димитријев, који је такође на челу Руског фонда за директне инвестиције, предложио је да се неформално подели предлог и рекао је да је сигуран да чак и уколико САД не прихвате у потпуности руску верзију да ће то барем бити нешто врло близу те верзије.
Касније је уверавао Ушакова да ће се држати онога што му је речено да каже, и да би Ушаков такође касније могао да разговара о нацрту са „Стивом“.
Блумберг није могао да потврди тачно шта је предлог који је Русија поделила са САД садржао и у којој мери је на основу њега обликован предлог од двадесет осам тачака.
Од тада, међутим, Украјина је изложена жестоком притиску да прихвати договор који је Виткоф удесио уз помоћ својих кремаљских саговорника. Амерички званичници су запретили да ће обуставити критично важну поделу обавештајних података са украјинском војском, уколико Зеленски одбије да прихвати овај споразум, иако је Кијев од тада успео да испослује неке уступке и убеди САД да успоре са иницијативом након разговора са државним секретаром Марком Рубиом.
Према условима које су прво предложиле САД раније овог месеца Украјина би морала да повуче своје снаге из делова Донбаса, области на истоку земље, које Русија није успела да запоседне војном силом. Ова област би постала неутрална демилитаризована тампон зона међународно призната као руска.
Москва би такође стекла де факто признање руских претензија на Крим, Луганску и Доњецку област. Већи део преостале линије фронта, укључујући Херсон и Запорожје, био би практично замрзнут. Украјина и њени европски савезници инсистирају да би рат требало окончати дуж постојећих линија фронта.
То су неки од услова које су Виткоф и Ушаков по свој прилици најавили током свог разговора прошлог месеца.
„Ја вам кажем, знам шта је потребно да би се постигао мировни споразум“, рекао је Виткоф. „Доњецк и можда понегде размена територије. Али кажем вам да уместо да се тако говори, хајде да разговарамо више и отвореније и надам се да ћемо о овој ствари доћи до договора“.
„Председник ће ми дати много простора и дискретних овлашћења да дођем до договора“, додао је. „Дакле, ако можемо да створимо ту прилику, да након овога причамо са Јуријем и да обавимо разговор, мислим да би то могло довести до великих помака“.
„У реду“, одговорио је Ушаков, „То звучи добро“.
Извор: Блумберг
