Пише: Филип Драговић
Док ово пишем Скупштина ЦГ је усвојила дневни ред по коме ће се гласати о измјенама Закона о јавним окупљањима, а тицаће се спрјечавања и кажњавања оних окупљања који блокирају главне саобраћајнице у ЦГ. Овдје се мисли на оне саобраћајнице које чине улаз и излаз у град и комуникацију међу црногорским градовима. Надам се да ће поменуте измјене већ бити усвојене док ви ово читате.
Блокаду уласка у град „измислили“ су ДПС-ови омладинци када су након 30. августа 2020 и губитка избора почели да „бране државу“ разноразним барикадама по Бјелопавлићима, испред Будве, испред Цетиња…
и на још пар мјеста гдје су могли. Врхунац те тактике „затварања“ саобраћајница десио се у септембру 2021. приликом устоличења митрополита Јоаникија и чувене „гумене“ блокаде на Крушевом ждријелу испред Цетиња. Услиједила је блокада тунела Созина прошлог љета, па онда блокада Шавника ових дана, и поновљена блокада Цетиња (наводно због два масакра у овом граду, а суштински поводом удара на врх полиције у сред опсежне акције против криминала).
Насупрот ове блокадерске политике која свакодневно опструира саобраћај и државу, имали смо протестне литије током 2020. које нити су биле свакодневне, нити су (осим у изузетним поводима) затварале међуградски саобраћај. А то је било можда једном у мјесец дана. Све остало везано за литије тицало се збивања унутар градова и на градским трговима.
Етимолошки гледано, а с обзиром на изнијете околности, литије се могу карактерисати као урбане и цивилизоване (civis= грађанин) и као збивања која се тичу града. Насупрот њима, ове блокаде градова личе на варварска дјеловања која су некада опсједала античке и средњевјековне урбане цјелине, и обустављала цивилизовани живот људи. Зато је поменута измјена закона насушна потреба у процесу наше еманципације. Нашег пута из претполитичког у политичко и демократски уређено друштво.
