Пише: Јован Џоџо
У организацији Јавне установе Музеји и галерије Никшић, а у оквиру репертоарa за фебруар програма Никшићка културна сцена, у Градској кући, промовисана књига “Споменица за отаџбину – Људски губици Црне Горе у Првом свјетском рату”. Приређивачи Милош Војиновић и Тадија Бошковић, овим рукописом допунили су историјске изворе у евиденцији ратних губитака Црне Горе.
Књига “Споменица за отаџбину – људски губици Црне Горе у Првом свјетском рату”, на 630 страница, обухвата податке о 17.000 погинулих бораца, од тога 1.000 цивила, страдалих у ратним операцијама, окупацији и логорима Аустроугарске монархије. Спомен књига коју је 2024. године издао Архив Војводине, у библиотеци “Посебна издања”, резултат је вишегодишњег истраживачког рада Милоша Војиновића и Тадије Бошковића.
“Милош Војиновић и Тадија Бошковић показали су да обични људи који нису запослени у институцијама, који немају добре синекуре, велике паре и топле кабинете, могу више да ураде него институције, а доказ је књига “ Споменица за отаџбину – Људски губици Црне Горе у Првом светском рату“. Она је дуг прецима који су страдали, али и порука и поука нашим кћеркама, синовима и унуцима, да треба да знају од кога потичу“, казао је Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине.
„Погинули су пописани према племенским јединицама, преглед је дат у табелама, по срезовима и батаљонима, чиме је омогућено прецизно сагледавање ураде него институције, а доказ је књига “ Споменица за отаџбину – Људски губици Црне Горе у Првом светском рату“. Она је дуг прецима који су страдали, али и порука и поука нашим кћеркама, синовима и унуцима, да треба да знају од кога потичу“, казао је Небојша Кузмановић.
Осим података о погинулим војницима, ”Споменица за отаџбину 1914. – 1918.” први пут у историографији, пописује радне и концентрационе логоре и документује страдања интернираних Црногораца. Посебно се истиче поглавље посвећено судбини 400 добровољаца који су изгубили животе надомак луке Медова.. Књига садржи и посебан сегмент посвећен погинулим добровољцима из Херцеговине – Требињског, Билећког и Гатачког среза.
„У захвату дурмиторске бригаде, поименично по батаљонима, изнесени су подаци о 1.562 страдала, подаци се односе на пивски, дробњачки, језерско-шарански и ускочки батаљон. Јасно и потпуно прецизно пописани су и јунаци који су пали у славној Мојковачкој бити. Књига обухвата и пописе обиљежених гробова, али и оних безимених”, уз остало, истакао је професор историје, Миле Цицмил.
Приређивачи су се ослонили на историјске списе и документе, углавном из Архива Југославије и Војног архива Београд, који су деценијама били у сјенци. Тадија Бошковић осврнуо се на вријеме аустроугарске Војне управе у Црној Гори и период ослобођења, нагласивши да су јунаци Првог свјетског рата временом потиснути у заборав, и да је објављивање оваквог дјела требало да се догоди много раније.
„Постојећа литература о учешћу Црне Горе у Првом свјетском рату недовољно третира податке о војним жртвама црногорске војске. Уочљиво је да се различити подаци појављују о губицима црногорске војске и страдању народа у Црној Гори у том период.Већина аутора, доноси бројку од око 20.000 страдалих, што војних, што цивилних жртава у Црној Гори, што је чинило преко 40% мобилисаних или око 10 % становништва. Неки аутори тврде да је Црна Гора имала губитке од 39.000 смртно страдалих лица. Обзиром да се у љето 1918. године појавила такозвана шпањолска гробница а умрли нису евидентирани, нијесу искључени ни толики губици. Одлуку да се прихватимо овог захтевног посла донели смо крајем априла 2018. године након разговора са директором Војног архива у Београду. Том приликом обавјештени смо да Војни архив припрема за штампу листу губитака србијанске војске у Првом светском рату. Аутори су препознали своју историјску, али и људску обавезу да то учине и прикупили податке за преко 17.000 страдалих црногорских војника и цивилних жртава рата“.
“Споменица за отаџбину – Људски губици Црне Горе у Првом свјетском рату” није само хроника, она је и цивилизацијска обавеза према прецима који су у темеље слободе уградили своје животе. Једна од њених кључних вриједности је уклопљивост у шири контекст европске историје Првог свјетског рата, који је однио 15 милиона живота и оставио трајне посљедице на глобалној политичкој и друштвеној сцени.
Извор: РТНК