Велику пажњу јавности изазвала је јучерашња посјета Мила Ђукановића Васељенској патријаршији. Сам Ђукановић посјети је дао историјски значај указујући на то како се ради о првом доласку „црногорског шефа државе“ у Фанар након боравка књаза Николе у овој патријаршији, с краја 19. вијека.
Kако се може чути на видео-снимку овог пријема патријарх Вартоломеј је уваженом госту предочио његове скорије сусрете са предсједником парламента г. Бечићем, као и са матурантима Цетињске богословије. Вартоломеј није пропустио да помене своје познанство и сарадњу са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем.
Остаје нам да претпоставимо како се осјећао Ђукановић када га је „Мајка Црква“ од далеког 19. вијека приближила протеклим годинама и подсјетила да је Црна Гора, мимо њега (који њом влада преко 30 година ) комуницирала са овом патријаршијом у лику Ђукановићевих најљућих непријатеља. Са адреса институција које је Ђукановић представио као окупаторе Црне Горе. А видите, Вартоломеј их је доживио као представнике Црне Горе.
То што преко 100 година овдје није било црногорског „шефа државе“ звучи као куриозитет. Али када се само мало размисли, то је осуда и констатација да је за такав изостанак заслужан сам Ђукановић који је имао преко три деценије прилику да то учини, али – није имао кад. Палио је гуме пред српским патријархом; вријеђао митрополита и садашњег и бившег; спремао законе за узрурпацију црквене имовине… О шефовима државе прије Ђукановића не треба трошити ријечи. Његови идеолошки преци рушили су цркве и у њих спраћали говеда, па би било незамисливо да су се упутили пут Цариграда, било каквим поводом. Александар Kарађорђевиц је наравно посјећивао Цариградску патријаршију (за разлику од Броза), али њега Мило не броји у „шефове“ државе којом он влада…
Прије само пар година Ђукановић је добио писмо од Вартоломеја у ком му се „мајчински“ црта и тепа – како би требало да се односи према Цркви у Црној Гори. Он је тада садржај тог писма презрео, а јавности се обратио саопштењем да писмо није ни добио. Јуче, међутим, као декларисани атесита изговара „Мајка Црква“.
Ако је то због среће и напретка свога унука који се, како чусмо, крштава у Цариграду – нека буде са срећом. А ако је због приказивања себе као насљедника књаза Николе, то је онда нешто треће… што овај сусрет чини сусретом потпуно различитих свјетова. На једној страни Црква која поштује митрополита Амфилохија Цетињску богословију као своје, а на другој страни Ђукановић – изгубљен у свемиру.
Филип Драговић
