Baš dok nastaju ovi redovi – a to je neki kraj februara, pre no što će „Nova ekonomija“ otići u štampu – uveliko plamti Bitka za Beograd. Pa kad je već tu, hajde da je, za potrebe dragih čitalaca, zaustavimo u vremenu, da bi se obavio njen mali situacioni rezime. Neće smetati, naprotiv. Za početak, podsetimo se da je Beograd već decenijama jedno veliko građevinsko zemljište. Sve manjim delom je to zemljište popunjeno već do sada sagrađenim zgradama, u kojima se nalaze stanovi, poslovni prostori, uslužni, obrazovni, kulturni i državno-institucionalni sadržaji. Nekada su ovaj građevinski prostor naseljavale i fabrike, radionice i ostalo svašta nešto proizvodno, ali sada se proizvodi uglavnom testo u pekarama, a za potrebe beogradskih biznismena, funkcionera, službenika, činovnika ili radnika u kladionicama i apotekama. Plus nezaposleni, penzioneri, kriminalci, kao i deca koja će odrasti u nešto od ranije nabrojanog. Ili otići u inostranstvo.
Elem, drugi deo tog građevinskog zemljišta služi za to da se u njemu iskopaju rupe za temelje i nešto malo garaža, pa da se potom nastavi uvis sa gradnjom Objekta. Objekat je moderno ime za onoliko spratova stambenog ili poslovnog (ili oboje) prostora, na koliko je izdata darežljivo isposlovana građevinska dozvola; ili na koliko je isposlovano žmurenje inspekcija zaduženih za nadžor gradnje Objekta. U Objektu će, da dodamo, ponekad neko zaista i živeti ili raditi, za stalno i u svom vlasništvu. Uz napomenu da je u Objektima sve manje takvih subjekata.
Beograd je, takođe, mesto na kome se ubiraju porezi i doprinosi od milion i kusur stanovnika, te uzima lova od dela turista koji zalutaju na Balkan. U ovom gradu se može lako i brzo otimati provizija od javnih radova ili uvaljivati roba ponekad duplo (i više) skuplja od sličnih gradova u regionu i svetu. Beograd je, uz to, skoro pa jedini grad u Srbiji koji nije baš skroz prepušten nekom lokalnom šerifu da vedri, oblači i bungabunguje decenijama, menjajući stranke ili koalicione partnere (ili oboje), te povećavajući brojeve nula na računima u bankama ili veličinu kućnog šteka. U skladu s time se u Beogradu, teoretski, može i promeniti vlast. Bitka za Beograd je, i stoga i takođe teoretski, mogućnost da se tako nešto desi.
Bitka bi, nadalje, mogla promeniti stepen komplikovanosti kretanja 17 milijardi evra. Toliko će, uz pomoć zaduživanja, biti uloženo i u svetsku izložbu koja to baš i nije, a i u ostale projekte koji su u vezi sa njom, a zapravo i nisu. Novčana mobilnost o kojoj govorimo, sa posebnim akcentom na provizije i skupoću ugovorenog, treba da se desi do 2027. godine, kada bi trebalo i da se rečena izložba otvori.
Tada će pobednici Bitke za Beograd biti u trećoj godini izborima dobijene uloge šegrta u upravljanju tim novcem. Te su otud u pripremnim radnjama Bitke učestvovali i glasački borci iz nebeogradskih sredina, strateški razmešteni i stambeno prijavljeni po trafostanicama, neizgrađenim zgradama i ostalim adresama koje imaju onoliko novih stanara koliko je u njihovo glasanje uloženo para. Avans na 17 milijardi, takoreći. Bitka za Beograd, koju smo zaustavili u vremenu da bismo objasnili njen kontekst, onoliko koliko dozvoljava veličina ovog teksta, može da se nastavi. Ona će se voditi pod budnim okom istočnih i zapadnih međunarodnih kibicera, zainteresovanih ponajviše da se Bitkom za Beograd ne poremete Bitka za Kosovo, Bitka za (ne)uvođenje sankcija Rusiji, Bitka za rasprodaju još neprodatog i Bitka za autokratsku stabilnost svega prethodno navedenog. U tom i u svakom drugom smislu, pobednicima Bitke se može poželeti baš srećan rad za jedan baš tužan grad.
Beograd.
Vojislav Žanetić
Izvor: Nova Ekonomija
