Пише: Милија Тодоровић
Ево, слушам скупштинску расправу у вези присуства Саше Мујовића на скупу за који се испоставило да је партијски, а њему најављен (као универзитетском професору) као стручно-консултантски. Скупу на који је позивао премијер Владе, а показало се да је позивач био тек потпредсједник ДПС-а…. И бар мени је јасно: Мујовић никад није био члан ДПС-а, нити је икада био на скупу који је најављен као њихов партијски састанак. А да ли су га насамарили? Јесу. Је ли успио да стресе са себе тај самар? По мени, јесте. Његов академски и цивилизован одговор на њихова подметања сад њима дође као шамар. Онај јавни, пропагандни, политички…
Али да се вратим на почетну тему. Шта уопште значи и какву политичку поруку носи факат: бити на скупу, сједници или конгресу ДПС-а? Ево да не идемо у далеку прошлост ове староставне партије, него да се осврнемо само на вријеме када се ДПС профилисао као ултра-црногорска, наводно антифашистичка, и ко-бива про-европска политичка партија. Конкретно, причам о њиховим конгресима 2015. и 2019.г.
Тада сте, тамо могли видјети: амбасадора Руске федерације Нестеренка, идеолога равногорског покрета Вука Драшковића, идеолога војног похода на Дубровник – Новака Килибарду, изасланика Александра Вучића – Николу Селаковића, инвентар у свакој Вучићевој Влади г. Расима Љајића… редовног говорника на Вучићевим Пинк и Хепи телевизијама Ненада Чанка…. То је таква вртешка међусобно супротстављених идеологија, и такво гласно и јасно поништење свега оног о чему ДПС приповједа, да ми не може бити јасно ко може бити оптужен или прозван за било шта, за било какво окретање или скретање (десно или лијево), за политичку недосљедност…. ако се некада нашао на сједнику под ДПС логом?
Чак и кад је ишао позван и свјестан на какав се бал упутио, а не овако како су позвали професора Мујовића „Зове премијер да се консултујемо око привредне стратегије и потенцијала државе ЦГ“ – кад тамо партијско домунђавање о гласачким потенцијалима породица, запослених и сл.
Проф Мујовић је тај тадашњи скуп напустио послије 15 мин., а њих оставио да до данас броје све мање и плиће џепове (да употребим израз Мила Ђ, патентиран између два круга предсједничких избора) својих изборних потенцијала.
