Тродневни боравак Си Ђинпинга у гостима код Владимира Путина изазива неоспорно велику пажњу света, а после првог сусрета с Путином, постало је јасно да ће председник Кине моц́и да се позиционира као једини светски лидер способан да утиче на званичну линију Москве, оценио је новинар Драган Бисенић и додао да је после издавања налога за хапшење Путина он апсолутно ексклузиван и непроцењив за савремену Европу.
Европске дипломате кажу да се лидери ЕУ и даље надају да ц́е Си одлучити да игра конструктивну улогу, јер верују да ц́е добити више од представљања себе као посредника у миру него од сукоба са Западом, наводи Бисенић и оцењује да би евентуална посета лидера НР Кине неколицини европских земаља могла да се сматра неком врстом „мировне турнеје“, али да ће до ње ће доћи тек након анализе резултата преговора у Москви.
У ауторском тексту за Танјуг Бисенић пише:
Шта се дешава када се сретну „два најопаснија људска бића“, питају се амерички медији, поводом сусрета кинеског председника Си Ђинпинга и руског председника Владимира Путина? Посета је смишљена да на кинески начин изрази подршку Русији, за њене ратне злочине, укључујући и геноциде, тврде антикинески медији у Америци. То је послужило Марији Захаровој да закључи да запад „пуца од зависти и злобе“ због сусрета руског и америчког председника у Москви. Учињено је доста да се дискредитује овај сусрет – од налога за Путиново хапшење до багателисања кинеске мировне иницијативе према Украјини.
Тродневни боравак Си Ђинпинга у гостима код Владимира Путина изазива неоспорну велику пажњу света. Он долази непосредно после трећег Сијевог избора на чело кинеске државе, дипломатских искорака Кине где се налазе мировна иницијатива за решавање украјинске кризе и важан симболични кинески успех у измирењу Ирана и Саудијске Арабије, дан након издавања налога Међународног кривичног суда за Путиново хапшење.
У високо симболичној и церемонијалној култури Кине, нипошто није случајно што до сусрета долази на 20. годишњицу америчке инвазије на Ирак. То је догађај којим је Америка обликовала „нови светски поредак“, а управо то је поредак који Си и Путин желе да окончају.
Уочи пута за Москву, Си је најавио односе Русије и Кине „новог типа“. Саопштио да односи Пекинга и Москве почивају на концепту „вечног пријатељства и обострано корисне сарадње“. „Моја предстојец́а посета Русији биц́е путовање пријатељства, сарадње и мира“, написао је Си.
Истовремено, он је објаснио да се однос две силе заснива на принципима „несврстаности, неконфронтације и политици која није усмерена против трећих страна“. По његовом мишљењу, интеракција НР Кине и Руске Федерације је стандард „међудржавних односа новог типа“. Истовремено је изразио уверење да ц́е обе земље дати велики допринос напретку људске цивилизације. „Разуман начин за решавање кризе“ може се нац́и ако „све стране прихвате визију заједничке, свеобухватне, кооперативне и одрживе безбедности“, написао је Си.
Још од Другог светског рата геополитику је обликовао „стратешки троугао“ између Кине, Русије и Америке. Координација између Мао Цедунга и Јосифа Стаљина почетком 1950-их подстакла је Америку да покуша да заустави ширење комунизма. То је довело до тога да Америка води ратове у Кореји и Вијетнаму, њену посвец́еност одбрани Тајвана и вишеструких сукоба у другим регионима.
Деценију касније, Маов раскол са Никитом Хрушчовом поставио је основу за америчко приближавање Кини. То је донело прикривену помоц́ Кине у борби против совјетских снага у Авганистану, што је помогло да се оконча Хладни рат. Такође је подржао деценијама дуг економски раст који је Кину претворио у глобалну силу – и геополитичког ривала Америци.
Начелник штаба америчке пешадије, генерал Џејмс Мекорнвил, најавио је стварање три оперативне групе на Пацифику са задатком да се суоче с Кином, као највећим и најозбиљнијим стратешким изазовом за Вашингтон. Сада изгледа извесно да ће Кина одговор за ово потражити заједно с Русијом.
Данас Кина и Русија покрец́у догађаје и оне су делатни чиниоци у промени статус квоа. Оно што оне стварају, јасно је на антиамеричкој платформи, а у корист реафирмације концепта Евроазије, односно стварање „нове Евроазије“ која ће бити обележен тесном сарадњом две огромне државе са снажним империјалним наслеђем. Већ три деценије чују се разне идеје, планови, доктрине и стратегије у вези са успоном Евроазије, али чини се да она по први пут сада постаје реални концепт који покрећу две најважније државе овог простора.
Рекло би се да се успостављају односи који би требало да трају генерацијама. Руско Министарство спољних послова припрема свој стратешки документ који ће се заснивати на слици света по осовини север – југ, а не више исток – запад. У складу с њом и Путин припрема своју платформу за изборе следеће године. Само прошле године робна размена забележила је 200 милијарди долара, али и велики део размене који се није исказао америчко валутом, него или у рубљама, јуанима или робним аранжманима.
У кинеској делегацији налази се 150 људи, а десетине хиљада Руса и Кинеза директно су пратиле маршруту лета кинеског председничког авиона, што указује на ентузијазам с којим се у обе земље очекује овај сусрет.
Кинеско министарство спољних послова окарактерисало је посету Сија Москви као „путовање због пријатељства“. „То ц́е додатно продубити међусобно поверење и узајамно разумевање између Кине и Русије, и учврстити политичку основу и јавну подршку дугогодишњем пријатељству два народа“, саопштило је министарство.
Већ после првог сусрета с Владимиром Путином, постало је јасно да ће председник НР Кине моц́и да се позиционира као једини светски лидер способан да утиче на званичну линију Москве. После издавања налога за хапшење, европским лидерима залупљена је чак и телефонска слушалица којом су раније Шолц и Макрон могли да причају с Путином.
Путин је отишао и даље па је похвалио кинески мировни план за Украјину. „О плану може да се разговара“, рекао је Путин. Си је, са своје стране, уделио комплименте Путину, али и Русији која је под његовим вођством постигла велике успехе.
Преостали амерички неоконзервативци око магазина „Коментар“ имају јасан одговор да је „Путинов рат“ од почетка био „заједнички руско-кинески акт агресије усмерен против Запада“. За њих је очигледно да је Кина дала „зелено светло“ за инвазију на Украјину када су Русија и Кина издале су заједничку изјаву од 5.300 речи након што се Путин састао са Сијем у Пекингу 4. фебруара прошле године, само 20 дана пре руског напада. Тада су прогласили партнерство „без граница“.
Они тврде да Си не иде у Москву да посредује у миру него да потврди своју посвец́еност Путину и његовом рату. Он гледа у том правцу. Њихов је мото: поразити Путина, поразити Сија.
Бајденова администрација настоји да не антагонизује Кину више него што је то потребно. На крају, могућно је да ће кинески напори бити и Америци под користи. Америка настоји да, што је више могућно, увећа своју мрежу савеза и партнерстава, што сматра својом ексклузивном основом међународне подршке која недостаје Кини и Русији.
Европске дипломате кажу да се лидери ЕУ и даље надају да ц́е Си одлучити да игра конструктивну улогу, јер верују да ц́е добити више од представљања себе као посредника у миру него од сукоба са западом.
Европска унија је истог дана увела ограничење за увоз кинеских технологија и учешће кинеских компанија на европским тендерима, али Жозеп Борељ је поновио да нема доказа да је Кина испоручила оружје Русији.
То је и разумљиво, ако се има у виду да кинески председник намерава ускоро да посети и европске државе. Европска турнеја била је у изгледу одмах после посете Русији. Евентуална посета лидера НР Кине неколици европских земаља могла би да се сматра неком врстом „мировне турнеје“, али до ње ће доћи тек након анализе резултата преговора у Москви. Истовремено, мировна агенда није искључена.
Биле би то посете главним европским центрима – Берлину, Риму и Паризу, а можда и Бриселу. Не искључује се да би у итинереру могле да се нађу и неке друге земље с којима Кина негује блиске и пријатељске односе, а међу њима и Србија. Лидери европских држава, на подсвесном нивоу схватају тектонске промене у структури светског политичког пејзажа. Много је вероватније да ће нагласак бити на економским питањима.
Само неколико дана пре потернице, Путин се вратио теми Европе, најављујући после дуго времена да би у неким околностима Русија могла да настави снабдевање енергентима и даљу економску сарадњу. Налог за хапшење дефинитивно је уклонио ту идеју и довео Азију на границу Европе испред које више неће бити руски кордон.
„Просветитељство у настајању спасла је поцепана и умируц́а Русија“, написао је Пушкин и опоменуо Европу да је „увек била, колико незналица, толико и незахвална према Русији“. За овај изазов, Европи ће брзо бити потребан нови одговор.
Извор: rtv.rs
