„Kada smo desetak dana pre petooktobarske revolucije izašli na birališta u neočekivano visokom procentu, potvrdili smo svest istorijskog naroda. Tiha većinska Srbija je uzevši olovke u ruke da bi zaokružila broj ispred imena Vojislava Koštunice, uzela sudbinu u svoje ruke. U dugačkim, strpljivim kolonama ispred biračkih mesta toga 24. septembra magistralnim istorijskim tokovima se kretala volja jednog naroda da se izbavi iz ćorsokaka sopstvene istorije. Nepune dve nedelje kasnije, arkadijskim ponornicama istorije taj isti narod je nakon velike pobede ispustio sopstvenu sudbinu, neprimetno uhvaćen u zamku tuđe nedobronamerne volje.
Danas istorijska nauka nema nikakve dileme da je 5. oktobar od strane zapadnih obaveštajnih službi detaljno isplaniran događaj sa ciljem dovođenja na vlast one prozapadne elite pomoću koje će zapadne sile sprovesti postmodernu okupaciju Srbije, bez pušaka i tenkova. Tako se neprimetno velika narodna revolucija pretvorila u obaveštajni puč i tako se ponovo potvrdilo da je srpska elita beskarakterna i slabićki korumpirana. Samo nas je Bog spasio celovitog ispunjenja plana, iako su neki zapadni političari i deo srpske novovladajuće elite tražili žestoku osvetu prema Miloševiću i njegovim saradnicima, pa se krv nije lila tih dana beogradskim ulicama.
Ali smo zato dobili novu ideološku dogmu i novo medijsko jednoumlje koji su planski porodili kult 5. oktobra. Tako je namerno potisnut sa javne scene 24. septembar kao dan koji treba zaboraviti jer je srpski narod pokazao da je istorijski, i tako je podmetnut petooktobarski kult kao neprikosnoveni novokomponovani praznik kada je istorijska ponornica trebalo da nas vrati do vrela sintetičkih naroda.“
Igor Ivanović, iz knjige „Zapad i okupacija“, Catena mundi 2020.
