Четвртак, 30 апр 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Библиографија проф. др Алексића свједочанство изузетно широког и вишеслојног стваралачког пута.

Журнал
Published: 29. април, 2026.
Share
Фото: РТНК
SHARE

Пише: РТНК/ Јован Џоџо

У организацији Општине Никшић и Народне библиотеке „Његош“, у Градској кући, представљено је једно од најопсежнијих библиографских издања у савременој црногорској културној пракси –  књига „Био-библиографија проф. др Будимира Алексића“, чији је приређивач Милорад Т. Миловић.

Обимна и заокружена публикација, приређена поводом 55 година живота Будимира Алексића, на основу 3.618 библиографских јединица, систематизује његов тродеценијски научни и јавни рад, нудећи преглед опуса, који превазилази уске академске оквире.

Говорећи о књизи, историчар и директор Националне библиотеке  Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ Иван Радуловић  истакао је да Миловићев рад надилази уобичајено схватање библиографије. У времену хиперпродукције, овакви подухвати, како је нагласио, кључни су за очување културног памћења и представљају поуздан ослонац будућим истраживањима.

“Саставити овако обимну библиографију значи ући у вишедеценијски корпус књига, чланака, огледа, интервјуа. предговора, приређених издања, прилога у периодици и електронских извора. Значи пронаћи, идентификовати, упоредити и систематизовати велики број библиографских јединица. Значи препознати унутрашњу логику једног опуса и изложити га тако да буде јасан, прегледан и поуздан. То је тежак посао. Често тих, невидљив и недовољно истицан, али у суштини од огромне важности за науку и културу.

Зато бих рекао да је ова књига истовремено и резултат научног рада и израз културне одговорности. Она показује да Милорад Т. Миловић није само аутор који биљежи податке, већ истраживач који разумије значај писане ријечи, архивског трага и културног памћења. У времену у којем се много тога објављује, а мало тога трајно сабира и систематизује, оваква књига добија посебну тежину. Али, наравно, једнако је важно рећи и то да предмет овог рада није било каква грађа, него опус проф. др Будимира Алексића аутора чија је библиографија сама по себи свједочанство једног изузетно широког и вишеслојног стваралачког пута”, истакао је између осталог Радуловић.

Александар Ћуковић је оцијенио да књига, прецизно сагледава Алексићев стваралачки пут као цјелину. Посебно је наглашено да био-библиографија обједињује научну и политичку димензију његове личности, свједочећи о континуитету рада и изразитој стваралачкој дисциплини.

“У циљу разумијевања контекстуализације, односно схватања човјека у свом времену, овакав библиографски подухват прије свега говори и духу времена, пошто научник, који је уједно и ангажована личност, тј. респектабилан интелектуалац, не ствара у вакууму. С тим у вези, „срце“ овог Миловићевог рада, библиографију, не треба читати као списак, већ као јасно омеђену мапу пута. Фазе Алексићевог рада, магистралне теме, жанровска разноликост, генеза одређених идеја и стремљења, али компарација научног и реалполитичког, Миловићевим залагањем, добиле су прегледност и систематичност”, рекао је Ћуковић.

Књига је структурирана у четири цјелине: Посебна издања, Прилози из периодике, зборника радова и посебних издања, Литература о Алексићу и Електронски извори.

Представљена нова књига проф. др Будимира Алексића

Аутор Милорад Миловић нагласио је да је ријеч о исцрпној, али отвореној публикацији, заснованој на непосредном увиду у грађу од 1986. до 2023. године, са јасном намјером да буде темељ будућих научних истраживања.

“За израду библиографије коришћени су сви доступни извори, прије свега каталози Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић« (лисни и електронски). те онлајн базе података библиотека у Кобис систему и друге базе и интернет извори. Библиографија др Будимира Алексића са 3618 библиографских јединица је засигурно једна од најобимнијих персоналних библиографија у Црној Гори. И поред оволиког броја јединица и жеље аутора да уради свеобухватну библиографију, поједини подаци су остали недоступни, јер је Будо Алексић доста објављивао и у земљама у окружењу, а та литература, нажалост једним дијелом није била доступна. Ова библиографија, како сам већ истакао, омеђена је пописом грађе закључно са 2023. годином. Због тога Библиографија др Будимира Алексића остаје отворена за нове допуне и нове стваралачке замахе. Након назначеног периода, већ су објављени многи прилози који хе бити предмет неког новог допуњеног издања Библиографије др Будимира Алексића“, казао је Миловић, руководилац библиографског одјељења Националне библиотеке  Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“.

Модерирала је књижевница Милица Бакрач.

Књига „Био-библиографија проф. др Будимира Алексића“ – издање Института за српску културу Никшић, представљена је у оквиру репертора за  април програма „Никшићка културна сцена“.

Извор: РТНК

TAGGED:Будимир АлексићЈован ЏоџоМилица БакрачпромоцијаРТНК
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Павле Симјановић: Грешници и грешнице

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Иља Муслин: Између традиције и мистике – чудесни свет јапанске „Но“ драме

Пише: Иља Муслин У Јапану се и данас негују многе средњовековне вештине и уметности. Међу…

By Журнал

„Нек пада снијег Господе“ – молитва за Свете мученике пребиловачке

У јуну 1992. године војска Републике Хрватске је спалила село, а цркву уништила експлозивом, док…

By Журнал

Милош Ковић: Трагови Срба у земљи Апача

Пише: Милош Ковић У Аризони, у пустињи Сонори, у земљи Апача, под њиховом светом планином…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Симон Вејл: „Илијада“ или песма о сили

By Журнал
Десетерац

Џорџ Бернард Шо, од неуспешног писца до легенде енглеске књижевности

By Журнал
Десетерац

Живослав Милорадовић: Како сам постао Србин

By Журнал
Десетерац

Никола Маловић: Збогом, Мештре!

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?