Brisanje i mijenjanje izraza koji bi nekome mogli da zvuče uvredljivo u djelima čuvenih pisaca, i to posthumno, pokrenulo je ozbiljne debate
Odluke zadužbina nekolicine cenjenih književnih imena da delovi dobro poznatih dela budu izmenjeni i prilagođeni trenutnom senzibilitetu raspalile su žestoku debatu u književnom svetu i među čitaocima o tome da li treba ažurirati klasike i, ako je potrebno, kako to uraditi.
Iz romana Agate Kristi izbačeni su izrazi poput “orijentalno”, “Cigani” ili “urođenici”, a prerađene verzije knjiga Ijana Fleminga iz serijala o Džejmsu Bondu će biti pročišćene od rasističkih i seksističkih fraza. Iz klasika Roalda Dala već su obrisani pridevi poput “debeo” i “ružan”, zajedno sa referencama vezanim za pol ili boju kože likova.
I dok su neke izmene u knjigama urađene proteklih decenija često bez velike pompe, sadašnji brojni pokušaji izbacivanja uvredljivog jezika su sistematični i privukli su veliku pažnju javnosti. Ova praksa navela je izdavače i staratelje za ostavštinu pisaca da se suoče sa pitanjem kako da sačuvaju prvobitne namere autora a da istovremeno obezbede da njihova dela ostanu bliska čitaocima i da se i dalje prodaju. Pronalazak adekvatne ravnoteže pipav je poduhvat: delom poslovna odluka, delom spretno prenošenje autorovih shvatanja iz proteklih vremena i njihovo prilagođavanje današnjici.
“Moja prababa ne bi želela da bilo koga uvredi”, kaže Džejms Pričard, praunuk Agate Kristi i predsednik i izvršni direktor Agata Kristi Ltd. “Ne verujem da bi u našim knjigama trebalo da ostavimo ono što bih nazvao uvredljivim izrazima pošto, iskreno, jedino brinem o tome da ljudi mogu zauvek da uživaju u pričama Agate Kristi”.
Finansijski i kulturološki ulozi su ogromni kad je reč o ovakvoj praksi. Autori poput Dala, Kristijeve i Fleminga su, zajedno, prodali milijarde primeraka knjiga, a njihovi romani pretočeni su i u lukrativne filmske franšize.
Netfliks je 2021. godine kupio kompaniju Roal Dal storiz, zajedno sa pravima na klasike kao što je Veliki dobroćudni džin, po ceni od, kako je objavljeno, milijardu dolara. Ako bi dela ostala ista, sa uvredljivim i povremeno otvoreno rasističkim frazama, mogla bi da odbiju novu publiku i naruše reputaciju autora i njegove ostavštine.
Ali izmene u tekstu podrazumevaju i rizike. Kritičari ističu da je posthumno (pre)uređivanje knjiga isto što i povreda stvaralačke autonomije autora, da to može da znači i cenzuru, a da čak i dobronamerni pokušaji da se delo oplevi od znakova netrpeljivosti mogu da otvore vrata drastičnijim izmenama.
“Trebalo bi da porazmislite o presedanu koji pravite i o tome šta bi se dogodilo ako bi se neko sa drugačijim predispozicijama ili ideologijom dohvatio olovke i počeo da precrtava”, rekla je Suzan Nosel, izvršna direktorka američkog PEN-a.
Takve intervencije mogu da promene i književno i istorijsko svedočanstvo tako što će obrisati dokaze o predrasudama autora vezanim za kulturu i rasu, a mogu i da podriju mogućnost književnog dela da odrazi mesto i vreme u kom je nastalo. “Nekada je istorijska vrednost usko isprepletena sa razlogom da nešto bude shvaćeno kao uvredljivo”, napominje Noselova.
A tu je i verovatnoća da će se pobuniti čitaoci koji cene original. Dalovi fanovi pobesneli su u februaru posle vesti da je njegov britanski izdavač promenio stotine reči u njegovim knjigama za decu. Unošenje izmena je, kako je o tome izvestio britanski Telegraf, započeto 2020. godine, nakon što su u Dalovoj zadužbini počeli da pregledaju delo autora, a kao konsultanta pri proceni knjiga pozvali su organizaciju Inkluziv majnds, osnovanu sa ciljem da promoviše “inkluziju i pristupačnost u književnosti za decu”.
Odmah je usledila snažna reakcija. Salman Ruždi je intervencije nazvao “bezumnom cenzurom” i tvitovao je da bi “Dalovu zadužbinu trebalo da bude sramota”. Filip Pulman rekao je za Radio BBC4 da bi bilo bolje prestati sa štampanjem novih izdanja Dalovih knjiga nego u njih unositi izmene bez autorove saglasnosti. Prigovori su bili toliko glasni da je Dalov izdavač, Pafin, najavio da će sačuvati nepromenjen tekst za čitaoce koji preferiraju originale.
“Nema ničeg neobičnog u tome da se, zajedno sa ažuriranjem drugih detalja, poput omota knjiga i izgleda stranica, preispita i jezik koji je korišćen”, naveo je portparol kompanije Roald Dal stori u februarskom saopštenju, dodajući da su nastojali da sačuvaju “drskost i oštar duh origilnog teksta”.
Pitanje kako se nositi sa uvredljivim jezikom, posebno sa rasističkim izrazima i slikama, u klasicima odavno je otvoreno pitanje kad je reč o književnosti za decu. U novom izdanju Haklberija Fina je, pre otprilike deceniju, pridev vezan za rasu zamenjen rečju “rob” zbog brige da bi uvredljiva reč kao posledicu mogla da povuče i to da roman prestane da se izučava u školama. U ekstremnijim primerima su naslovi povlačeni. Heržov Tintin u Kongu povučen je 2007. godine sa polica odeljaka za decu u bibliotekama i knjižarama zbog zabrinutosti da je rasistički. Ta knjiga danas u Sjedinjenim Američkim Državama teže može da se nabavi.
Nedavno je i iz zadužbine doktora Susa najavljeno da će biti obustavljeno doštampavanje šest njegovih knjiga zbog preterivanja u rasnim i etničkim stereotipima. Među njima je i njegova prva knjiga za decu, Mislim da sam to video u Ulici dudova, prvi put objavljena 1937. godine, u kojoj je grubo karikiran jedan Azijat.
Izdavači i zadužbine redovno ažuriraju starije tekstove pre nego što ih ponovo objave, ali su u poslednjih nekoliko godina počeli sistematičnije da pregledaju književne klasike da bi pronašli i izmenili pasuse koji bi mogli da uvrede čitaoce. U mnogim slučajevima, navode izdavači, intervencije se odnose na reči koje se mogu izbrojati na prste jedne ruke i ne utiču na celinu priče.
Na nastojanja da se starija dela učine inkluzivnijim pojedinci u izdavaštvu gledaju kao na znak napretka, ali pod uslovom da se izmene unose pažljivo, a ne da se uvredljivi izrazi brišu nepromišljeno i bez obzira na delikatnost i autorov opšti pogled na svet.
“Mislim da je ta praksa dobra, isto kao što ažurirate udžbenike”, kaže Hana Gomez, šefica tima urednika zaduženih za osetljiva pitanja u kompaniji Kevin Anderson i saradnici, koja nudi proveru kulturološke preciznosti i druge uredničke usluge piscima i izdavačima. “Veliki problem je to što se kulturološka preciznost ili osetljivost tretiraju kao nešto što se lako može ubaciti ili zameniti”.
Neki autori, suočeni sa kritikama zbog uvredljivih pasusa, reagovali su tako što su sami menjali delove knjiga. Dal je 1970-ih sam uneo izmene u Čarlija i fabriku čokolade. Pošto se suočio sa pritužbama da je njegov opis fabričkih radnika kao tamnoputih Pigmeja iz Afrike rasistički, on je radnike pretvorio u Umpa Lumpe, male ljude iz fiktivne zemlje Lumpalend.
Ali kada autor/ka više nije živ/a, posthumna revizija ume da bude znatno teža.
Teo Dauns Le Gvin, sin spisateljice Ursule K. Le Gvin i staratelj za njeno književno delo, iznenadio se kada mu je krajem prošle godine stigao dopis izdavača sa molbom da dozvoli izmene u njenom serijalu knjiga za decu Mačkokrili. Te knjige, objavljene prvi put 1988. godine, govore o grupi mačića rođenih sa krilima. Isprva ga je razdiralo pitanje da li da dozvoli izmene, odnosno da bude zamenjena nekolicina reči u nekoliko knjiga. “Ursula je izuzetno pazila na reči, tako da izmena neće značiti isto”, rekao je on u intervjuu.
Na kraju je ipak prelomio da će čitaoci imati koristi od revizije. U novom izdanju, koje će najesen objaviti Ateneum boks (Sajmon&Šuster), zamenjeno je nekoliko reči, među kojima su “bangav” i “tupav”, a dodata je i napomena čitaocima o ažuriranju.
“Biće donekle izgubljena poneka jezička nijansa, ali će se nešto i dobiti. Dobitak je u tome da izbegnemo mogućnost da se iko oseti uvređenim”, rekao je Dauns Le Gvin.
U najnovijem krugu revizija nekih od romana Agate Kristi (o ranijim izmenama je već pisao Telegraf), u zadužbini su prečešljali knjige u potrazi za izrazima koji bi mogli da uvrede čitaoce. Pričard kaže da se ne povodi za osetljivošću čitalaca, nego sam odobrava svaku izmenu, ponekad posle konsultacija sa drugima u zadužbini.
Većina izmena su neznatne, a odnose se na upadljive izraze netrpeljivosti. “Reči koje uklanjamo su one koje, iskreno govoreći, ja ne želim da kažem vama, a ni vi ne želite da ih štampate u vašim novinama”, rekao je on.
Opširnije izmene napravljene su u Smrti na Nilu, delom i zato što je zadužbina objavila novo izdanje prošle godine, u vreme kada je prikazana filmska adaptacija romana, kaže Pričard. “Stiže nam nova publika na tržište, to potencijalno nisu tradicionalni čitaoci knjiga, tako da su neke od izmena koje smo napravili možda bile malo veće od našeg obično blagog dodira”, navodi on.
Neke od izmena su: izraz “orijentalno” je uklonjen, opis rase crnog sluge je isečen, a izbačene su i reference na Nubijce. Ranije revizije dela Kristijeve, urađene takođe posthumno, pokazale su se isplativim, navodi on. Pridev vezan za rasu sklonjen je iz naslova jedne od njenih knjiga u Britaniji još 1980-ih godina; sa naslovom promenjenim u I ne osta nijedan ostaje jedna od najprodavanijih knjiga Agate Kristi, naveo je Pričard.
“Da nismo uneli te izmene”, dodao je, “verovatno bi bila sasvim neobjavljiva”.
Pišu: Aleksandra Alter i Elizabet A. Haris
Izvor: The New York Times / Preveo: Matija Jovandić (Glif.rs)
