Da li je psihološki poremećaj nazvan po gradu marketinška noćna mora? Možda ipak i nije. Ma koliko delovalo morbidno, čini se da nijedno mesto na ovoj listi ne pati od nedostatka posetilaca zbog povezanosti sa psihološkim poremećajima – naprotiv, ovaj podatak dodatno je uticao na povećanje posete
„Stokholmski sindrom“, kada žrtve počinju da osećaju neku vrstu simpatije i privrženosti prema svojim otmičarima, u društvu je poznat već niz godina. Ipak, on nije jedini sindrom koji nosi naziv grada pa tako danas postoje i „Jerusalimski“, „Limski“ i mnogi drugi sindromi koji opisuju razna psihološka stanja u kojima se ljudi mogu naći.
„Jerusalimski sindrom“
Prvi put zabeležen davne 1930. godine, „Jerusalimski sindrom“ godišnje pogodi oko 100 ljudi koji se vrate sa putovanja iz grada tri religije, dok čak njih 40 završi u nekoj od psihijatrijskih ustanova. Ovaj sindrom se manifestuje na jedan veoma nesvakidašnji način: nakon povratka iz Jerusalima, ljudi počnu da veruju da su i oni sami neki od biblijskih likova – Isus Hristos, Bogorodica, Mojsije, Jovan Krstitelj, i tome slično. Najviše pogađa hrišćane i Jevreje, pri čemu se hrišćani češće „opredeljuju“ za likove iz Novog zaveta, dok Jevreji – iz Starog. Dešava se da zbog opsednutosti fizičkom čistoćom preduzimaju radikalne korake: šišaju se na ćelavo, neprestano se kupaju i kompulsivno seku nokte na šakama i stopalima. Ali to nije sve – u tom „stanju izmenjene svesti“, često se desi da potpuno izgube dodir sa realnošću, izlaze na ulice pozivajući na pokajanje i nagoveštavajući nadolazeću apokalipsu.
„Limski sindrom“
Nazvan u čast prestonice Perua, ovaj sindrom predstavlja suštu suprotnost opštepoznatom „Stokholmskom sindromu“: otmičari toliko počinju da simpatišu svoje taoce, da ih na kraju sa lakoćom puštaju. Upravo to se dogodilo u Limi 1996. godine, kada je grupa terorista upala u japansku ambasadu. Nekoliko dana trajala je agonija, nakon čega je većina „najsimpatičnijih“ talaca puštena. Ipak, preostali su zadržani naredna četiri meseca, tokom kojih su tokom procesa pregovora postepeno puštani. Na kraju, ostao je samo jedan – njega su specijalne antiterorističke jedinice oslobodile u posebnoj operaciji.
„Venecijanski sindrom“
Nimalo naivan po svojoj prirodi, ovaj sindrom već decenijama oduzima na desetine ljudskih života. Naime, tragičan trend po kome je ovaj sindrom dobio ime podrazumeva to da ljudi putuju u Veneciju specijalno radi izvršenja suicida. Ovakve „turističke ture“odnele su čak 51 život u periodu između 1988. i 1995. godine. Dugo se spekulisalo u čemu leži koren ovog trenda, a naučnici su pretpostavljali da je ključnu ulogu odigrao kultni film „Smrt u Veneciji“. Ipak, nakon što su sa preživelima uspostavili kontakt, došli su do zanimljivih odgovora: „kolektivna mašta romantično nastrojenih ljudi često asocira sa propadanjem i dekadencijom“.
„Pariški i Firentinski sindrom“
Svake godine nekoliko desetina Japanaca bude pogođeno „Pariškim sindromom“, ekstremnim kulturološkim šokom koje izaziva gubitak razuma, halucinacije, pojačano znojenje i mučnine. Zašto je to tako? Naučnici su zaključili da se takva reakcija javlja usled romantizacije glavnog grada Francuske, Pariza, u očima Japanaca. Za njih on predstavlja „raj na zemlji“, grad ljubavi, smeha i najlepših kroasana u kojima će uživati ploveći Senom uz pogled na Ajfelov toranj. A onda, kada konačno slete u Pariz, shvate da je realnost daleka od onoga kako su je oni zamišljali, nakon čega upadaju u stanje šoka. Većina njih se u narednih par dana putovanja se „oporavi“, dok pojedini „dođu sebi“ samo ukoliko se momentalno vrate kući.
Sušta suprotnost od „Pariškog“ jeste „Firentinski sindrom“ – gorenavedeni simptomi i stanje šoka, javljaju se usled neočekivanog ushićenja koje turisti dožive kada prvi put posete Firencu i susretnu se sa njenim bogatim kulturološkim i istorijskim nasleđem. Prvi put u istoriji je ovaj fenomen je uočio francuski pisac Stendal 1817. godine.
„Amsterdamski sindrom“
Za razliku od ostalih koji se koriste kao zvanični termini u psihologiji, „Amsterdamski sindrom“ nije pravi sindrom, već se koristi za opisivanje pojave kada muškarci, bez saglasnosti svoje lepše polovine, na društvenim mrežama objavljuju njihove fotografije. Ovaj nimalo laskajući naziv sindroma potiče od svetski poznate „Ulice crvenih fenjera“ koja se nalazi upravo u Amsterdamu, u kojoj su seksualne radnice (prostitutke) praktično izložene u vitrinama lokala.
Izvor: RT.rs
