Понедељак, 25 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоКултураНасловна 3СТАВ

Без главе (Зете)

Журнал
Published: 15. јул, 2022.
Share
Плоча пјесме: ,,Од главе Зете до града Спужа", (Фото: Архива)
SHARE

Како је написана рјечником тог времена, Турци јесу османлијска војска, окупатори и ратни непријатељи, а не цивили. А како је природа рата да се порази непријатељ, у пјесми као изразу једног рата, нема ништа спорно. Зато су коментари да се ради о пјесми која позива на убијање Турака, исте памети као кад би неко рекао да „Јеремија пали топа“ или партизанске пјесме позивају на убијање Њемаца, Мађара, Италијана или Бугара.

Плоча пјесме: ,,Од главе Зете до града Спужа“, (Фото: Архива)

Текућа прича око пјесме „Од главе Зете до града Спужа“ је погрешна са сваке стране, али кренимо редом. По мојим сазнањима, пјесма се први пут на носачу звука (грамофонској плочи) појавила 1987 у СФР Југославији. Албум изворне групе Црна Гора донио је десет пјесама, међу којима и наведену. Остале пјесме су завичајно љубавног карактера, као нпр. „Чувам овце по планини сама“ или „Синоћ сам те сањао, мила“, још пар планинских романси, али и пјесма „Дапчевићу друже Пеко“, очито посвећена легендарном партизанском команданту.

 Група је била састављена од познатих црногорских гуслара који су прије тога заједно издали бар два албума црногорских (и херцеговачких) изворних пјесама, а појединачно десетине соло гусларских и то за тадашње велике издаваче Југотон из Загреба и Југодиск из Београда.

Саво Контић је поред стандардних епских пјесама издао и „Поему о борби и раду “ поводом 30 устанка и развоја тадашње социјалистичке домовине. Стриктно дакле говорећи ради се о једној од пјесама из XИX посвећеној јунацима који су се након Невесињске, пушкама изборили за међународно признање Црне Горе које је наступило 13. јула. Како је написана рјечником тог времена, Турци јесу османлијска војска, окупатори и ратни непријатељи, а не цивили. А како је природа рата да се порази непријатељ, у пјесми као изразу једног рата, нема ништа спорно. Зато су коментари да се ради о пјесми која позива на убијање Турака, исте памети као кад би неко рекао да „Јеремија пали топа“ или партизанске пјесме позивају на убијање Њемаца, Мађара, Италијана или Бугара.

 Пјесма је одраз једне епохе и може се тумачити само као спомен на један ослободилачки рат. Нажалост, пјесма је добила свој велики повратак на сцену злоупотребом од стране навијача Црвене Звезде, када су је пустили уочи кошаркашке утакмице са турским клубом. Стих „лелечу турци, кукају буле“, је посебно пријао шовинистичком уву, јер је у српској поезији врло тешко наћи сличан, а да толико понижава непријатеља у ширем смислу.

Сурова је истина да они који је данас пјевају не мисле о храбрости црногорског оружја, него о начину да испоље мржњу према другој националној групи. И на извођењу те пјесме данас пада у воду сва прича да си националиста јер волиш своје. Пјесме о вријеђању друге стране су резервисане за стадионе и могу да се пјевају тих 90 минута, ако неко баш има потребу да се испразни. Зато смо од Римљана и добили арене.  На сваком другом јавном мјесту, за такав репертоар не смије бити мјеста, а посебно не у овако запаљивом друштву. Српска пјесмарица је толико богата и свеобухватна да има хиљаде патриотских пјесама које би могле доћи на ред прије „Зете“. Зато браћо, Гугл у шаке, обогатите репертоар да будете бољи, а не гори.

Небојша Бабовић

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Заборављени југословенски филм у коме су путеве укрстили Меша Селимовић, Џејмс Бонд и Рајнер Вернер Фасбиндер
Next Article Долар постао јачи од евра

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Кратка историја свести (из књиге „Како се гради прича“ Џејмс Вуда)

Овај текст преузет је из књиге Како се гради прича књижевног критичара Џејмса Вуда (издавач: Контраст издаваштво,…

By Журнал

Приповедач узвишеног дара

Пише: Марина Вулићевић Нобеловац Марио Варгас Љоса, писац који је оголио ауторитарне режиме, војне хунте,…

By Журнал

Фјури у великом стилу одбранио титулу: Страховит аперкат у браду „успавао“ Вајта

"Краљ Цигана" је одбранио појас шампиона у WBC федерацији пред 94.000 гледалаца на Вемблију Био…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаикНасловна 4

Салман Ружди: Кад неко зарије нож у вас, онда је то прича за прво лице

By Журнал
Насловна 5ПолитикаСТАВ

Ставови о предсједничким кандидатима

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 6ПолитикаСТАВ

Док чекамо нови сазив парламента

By Журнал
Култура

Миран пролазак поред смрти

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?