Драматичне слике ерупције вулкана некако у исто време стигле су са два краја Европе: из Италије и са Исланда. Најпре се активирао највећи живи вулкан у Европи – Етна, а потом још један на Исланду. Због најава Исландске метеоролошке агенције да би ерупције вулкана у том подручју могле да угрозе животе људи, проглашено је ванредно стање. Може ли се предвидети ерупција вулкана и шта можемо очекивати наредних дана објашњава геолог др Драган Миловановић, професор Рударско-геолошког факлутета у Београду.
Висина еруптивног стуба вулкана Етна на Сицилији је била око 4.500 метара, а приликом претходне активности висина је била хиљаду метара нижа. Професор Драган Миловановић напомиње да је за геологе овај податак драгоцен.
„Имајући у виду која је количина воде која је условила стварање прашине, односно величину облака, зависи наравно и висина стуба. Ако је било више воде, више се распршила лава у прашину и створен је већи стуб. Има то још и других фактор. Температура, интензитет који је у самом ослобађању притиска, али је углавном то разлог количина воде која је условила и стварање прашине, односно вулканског стуба“, објашњава професор.
Етна је један од најактивнијих вулкана у Европи, посебно последњих двадесетак година. Вулкан је уврштен на Унескову листу светске баштине и велики број људи сваке године посети ову локацију.
Како наводи проф. Миловановић, Етна настаје подвлачењем Средоземног мора под Европу и у том доњем делу се ствара лава која подиже и ствара велики канал, декомпресију и ослобађање притиска. „Лава наше најлепше даме Етне, која је наравно као и свака дама непредвидива, али што је карактеристично, та лава је увек шупљикава зато што је имала и има још увек много воде“, додаје професор.
Исландско вулканско чудо
Када су у питању активни вулкани на Исланду лава је другачијег састава јер је другачији тип ерупције и другачији је састав стена. „Исланд је опет друго чудо. Он је на средини Атлантика и то је острво које се дели. Приближно на централном или средишњем делу Атлантика има једна велика разломна зона коју ми зовемо рифтна зона. И ту се цео Атлантик цепа. Ту Европа одлази од Америке и то негде три до пет центиметара годишње. Помножите то са милионима година, то су растојања. Та велика структура омогућава изливање лаве“, напомиње професор.
Тај газ распршује лаву, ствара облак који је више пута у историји правио велике проблеме. Такође, облак прашине доводи и до велике физичке деградације околине.
Из града Гриндавика недалеко од Рејкјавича евакуисано је становништво због могућности да наредних сати или дана ерупција уништи цело подручје. Земљотреси који трају већ неколико дана указују на то да би вулкан могао да постане активан, али то није могуће са сигурношћу предвидети, истиче гост Јутарњег програма. „Директна веза је у неким ситуацијама утврђена, у некима није. Та иста лава Исланду даје топлоту, даје грејање, даје струју, па морамо бити и захвални. Такође, иста лава, односно ерупције направиле су велике проблеме, девастирала је подручје, настрадао је велики број људи, наравно и флора и фауна, али то је природни процес коме се морамо прилагодити. Не он нама него ми њему“, истиче на крају гостовања у Јутарњем програму, проф. др Драган Миловановић.
Извор: РТС
