Арнаути не могу да замисле силу над својом силом, власт над својом влашћу, и тако ни власт ни песница, ни пушка ни пранге никад нису начинили, којима ће се моћи њихова обест сузбити. „Ено, видите, то је тај што је пре неки дан убио тог и тог ту и ту“ – казаће вам рецимо какав чиновник. „Па, за бога, зар он тако слободно долази на Пазар у Приштину?!“ „Е, па знате, то је Арнаутин!“ И ви сад знате, да је Арнаутин „слободан грађанин“ (у буквалном смислу речи „слободан“) простране падишине царевине. Бранислав Нушић, 1890. године После 2023. године сумње више нема – Косово и Метохија не могу да избегну вечито враћање истог, па смо тако сведочили рециклирању и Колашинске и Пасјанске афере, а у области енергетике, о којој данас пишем, сведочимо поновном игрању овог Нушићевог записа, само у изведби Аљбина Куртија и његове свите.
О енергетици сам већ писао 2021. и 2022. године, па ради бољег разумевања ситуације, препоручујем да се ти текстови поново прочитају, будући да нису остарили превише лоше.
Овим догађајима се у области енергетике закључује једна епоха, у којој је то био предмет бриселског процеса, и отпочиње нова, у којој ће то бити искључиво интерно питање Приштине, упркос томе што се функционисање још једне „ћерке фирме“ понегде представља као успех. Заправо, сада ће се у пуној мери, као и са телекомуникацијама, видети сва сила приштинског безакоња, од које тренутно не постоји ефективна брана. Дакле, епилог ове преговарачке епизоде је сличан другима који су се десили или тек треба да се десе – суверенитет Приштине је заокружен на целој територији Косова и Метохије, а Србима је намењена улога пуких поданика.
Због тога, на овом месту бих желео не да се осврнем на оно што је завршено, него да укратко анализирам оно што је у току или што се може десити у блиској будућности.
Пре свега, јасно је да ће се наплата кретати у два правца – у редовном, који се тиче енергије која ће бити утрошена у будућности, и ванредном, који ће се тицати енергије која је утрошена у протеклом периоду. Што се редовног тиче, крајем јануара ће бити јасно све оно што тренутно баш и није – ко све спада у потрошаче, како ће им се одређивати рачуни, и како ће се они плаћати. Што се ванредног тиче, ту је ситуација далеко гора.
Прво, јасно је да ће, како сам раније писао, доћи до играња цифрама од стране Приштине, а које сада апсолутно нико више не може да заустави. Тако се од 27. децембра до 5. јануара некако од дуга од 11.8 дошло до дуга од 30.7 милиона евра! Колика ће бити крајња цифра, можемо само да нагађамо…
Друго, наплата тог и тако паушално утврђеног дуга на начин који се у јавности спомиње је апсолутно незаконита. Приштина своје буџетско рачуноводство води на готовинској основи, што у конкретном случају значи да се дугови попут овог не могу наплаћивати једноставном прерасподелом постојећих – па још наменских – средстава.
Примера ради, за наплату овог дуга из средстава Развојног фонда, није довољна само сагласност представника ЕУ у његовом управном одбору, него је потребно и да постоји веза између тог дуга и намене за коју се та средства могу користити. То би евентуално могла да буде извршна судска пресуда, али је за њу потребно да суд утврди основ одговорности фонда за дугове тренутно непознатих потрошача, који притом у тренутку када су ти дугови настали формално, нису ни имали својство потрошача.
Другим речима, свако преусмеравање средстава из фонда на наплату фантомског дуга за електричну енергијује је кривично дело. Треће, апсолутно не постоји начин да се, једном кад се оваква пракса успостави, наплата протегне и на износе дуга којег је у прошлости приштинска власт својевољно преузимала и плаћала, као и да се поред средстава Развојног фонда, за то искористе било која друга јавна средства (а из текста у Кохи – која је необично прецизна само када се бави псеудоисторијом – није јасно да ли се то заправо већ десило). И то ће свакако представљати кривично дело, барем док се не промени тренутни буџетски систем Приштине.
Но, то све наравно неће спречити Куртија да испољава свој очигледни наполеонски комплекс спроводећи своју „цивилизаторску“ мисију на Србима са Северног Косова. Или, како он то сам каже: „Ако хоћеш да будеш пристојан грађанин, помоћи ћу ти свим средствима“.
То што Приштина не познаје своје сопствене прописе, нити зна да их спроводи, то је мање битно – битно је да Срби као пуки поданици трпе све што приштинска власт измисли. И битно је да се Северно Косово, у недостатку бољих речи, „појужи“ или „енклавизује“, па се ту не бирају средства – правна, политичка, или наменска буџетска… све како би се Србима тамо, једном засвагда, сломила кичма, и све под маском „упристојавања“, а од стране оних који сами немају никакву пристојност. На Србима је да пробају да за то нађу адекватан одговор.
Драгутин Ненезић
Извор: Коссев
