Нацрт закона Европске уније о ланцима снабдевања предвиђа да фирме морају да се побрину да и њихови добављачи из трећих земаља поштују људска права. Немачка влада, међутим, тај нацрт закона покушава да разводни.
Пожар у фабрици текстила у Пакистану 2012. ужаснуо је читав свет: у пламену је погинуло готово 300 људи, већином жена, које су углавном шиле за немачки текстилни дисконт КиК.
Отада се у Немачкој и Европској унији стално воде расправе о томе како фирме могу да се обавежу на заштиту људских права у свим фазама производње, укључујући и онај део који се одвија у земљама у развоју.
С такозваним Законом о ланцу снабдевања, Европска комисија сада жели да присили фирме из ЕУ да пажљивије контролишу услове рада у производњи у својим глобалним ланцима снабдевања, како би спречиле кршење људских права или стандарда заштите животне средине у циљу повећања профита.
Званично, немачка влада је најавила подршку предлогу Комисије. Министар рада Хубертус Хајл (СПД) изјавио је средином октобра да ће се свом снагом „позабавити том темом“. У коалиционом споразуму владајуће странке изразиле су подршку „ефикасном закону о ланцима снабдевања унутар ЕУ“.
Међутим, интерна документа надлежних немачких министарстава, до којих су ексклузивно дошли новинари истраживачког ТВ-магазина „Монитор“ који се емитује на првом програму јавног сервиса АРД, дају другачију слику. Поверљива документа откривају да немачка савезна влада покушава да разводни нацрт закона у кључним тачкама.
Такав је случај рецимо када се ради о прописима о грађанско-правној одговорности трговачких друштава. Нацрт Комисије предвиђа да жртве кршења људских права или еколошких штета убудуће могу да поднесу захтеве за накнаду штете пред европским судовима. За то би као довољан разлог требало да буде нпр. немар. То би требало да буде јак инструмент који има за циљ да наведе фирме да се брину о поштовању стандарда људских права и заштите животне средине у својим ланцима снабдевања.
„Сигурно уточиште“ за фирме
Међутим, удружења послодаваца су против. Она траже ублажавање прописа о одговорности, рецимо кроз такозвану клаузулу о „сигурној луци“. То је пропис који под одређеним условима битно смањује одговорност фирми. Према тој уредби, предузећа би, на пример, могла своје производе или глобалне производне процесе да цертификују као „беспрекорне“ од стране спољних контролора. Онда би поједине фирме могле да буду позване на одговорност само ако се може доказати груби немар или намера. То представља јасно ублажавање прописа о одговорности, а то сада подржава и немачка влада. У једној интерној директиви она се залаже за увођење „клаузуле о сигурној луци“.
Посланик у Европском парламенту Рене Репаси (СПД) оптужује немачку владу да жели практично да поткопа један од најважнијих инструмената Закона о ланцима снабдевања ЕУ, јер је готово немогуће доказати да је нека фирми била свесна кршења људских права (рецимо приликом вађења сировина на почетку ланца снабдевања) и да је то намерно игнорисала, сматра Репаси. Тај посланик се Европском парламенту залаже за строг и ефикасан Закон о ланцима снабдевања и наглашава да не може да разуме захтеве својих страначких колега у Берлину – поготово зато што су се цертификати који смањују ризик од одговорности у прошлости често показали као проблематични.
Катастрофе – успркос цертификатима
Чак су и фирме у којима су се последњих година догодиле неке од највећих катастрофа имале те цертификате. И зграда фабрике текстила „Рана Плаза“ у Бангладешу, која се срушила 2013. године, била је, рецимо, званично прегледана и цертификована. Тада је живот изгубило више од хиљаду људи. Такође, године 2019. пукла је брана у једном руднику у Бразилу, усмртивши више од 210 људи – а ту брану претходно је тестирао немачки „ТÜВ Сüд“.
Армин Паш, који ради за хуманитарну организацију „Мисереор“, критикује то што твртке могу да користе цертификацију како би пренеле сопствену одговорност на спољне актере. Притом цертификатори често раде по налогу управо тих фирми. Велика је опасност, наглашава Паш, да се тако издају такорећи „наручени цертификати“.„То је велика рупа у закону и велика препрека за оне који су погођени ако желе да туже и траже одштету“, каже Паш.
Притом је то само један од примера како немачка влада покушава да промени нацрт закона ЕУ о ланцима снабдевања у интересу послодаваца. Други се односи на такозвану анализу ризика.
Отворен пут за кршење људских права
Европска комисија жели да у будућности обавеже фирме да тачно утврде где у њиховим ланцима снабдевања постоји опасност од озбиљног кршења људских права. Тамо где је ризик нарочито висок, фирме би требало да нешто учине. Но, немачка влада предлаже важну промену у тој анализи ризика. Она жели да се приликом такве анализе у обзир узму пре свега ризици на које фирме „могу да утичу“. То би могло да доведе до тога да анализе ризика углавном остану само мртво слово на папиру.
Наиме, ако се ризици „у почетку занемаре“, настала штета требало би да се сматра као „непредвидљива и неизбежна“. А резултат би био следећи: фирме се не би сматрале одговорним за такве непредвидљиве ризике. Немачка влада тиме фактички оставља предузећима на располагање да одлучују за шта су одговорна, а за шта нису, каже Виола Волгемут из организације „Гринпис“ (Греенпеаце). „А то значи потпуно поткопавање овог закона.“
Немачко Министарство рада није желело да коментарише интерна упутства у којима се налазе захтеви Владе.
Социјалдемократа и посланик у Европском парламенту Репаси нада се да ти предлози неће бити прихваћени. У противном, Закон о ланцима снабдевања ЕУ постао би, каже, „тигар од папира“. И закључује: „На тај начин не може да се води борба за људска права и заштиту животне у ланцима снабдевања.“
Извор: Дојче Веле
