Да је Абазовић ослобађао државну администрацију од лажних диплома, добио би неподијељено признање јавности
13. децембар, 2023.
Палестински мир
13. децембар, 2023.
Прикажи све

„Брђанска земља” из наручја „Бијелог Павла”

Ускоро пред читаоцима у Црној Гори први часопис посвећен Брдима и Брђанима

Црна Гора ће ускоро бити богатија за још један часопис. Ових дана из штампе треба да изађе први број часописа „Брђанска земља“, образника за историју, културу, вјеру и умјетност Бјелопавлића и Брда. Часопис „Брђанска земља” основали су чланови и људи окупљени око Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“. Главни уредник часописа је проф. др Борис Б. Брајовић, а редакцију чине: Милорад Дуди Kадић, Милан Стојовић, Здравко Гавриловић, Перо Радоњић, Данило Јовановић, Миљан Станишић, проф. др Светислав Поповић, проф. др Горан Радоњић, мр Жељко Вујадиновић и Станко Јовановић.

– Часопис је основан са идејом да се да глас и јавност онима без гласа, да се вреднују животи, приче, догађаји, да се друштвена сјећања и Брђана и Бјелопавлића, која су и вишеслојна и преклапајућа са другима изнесу на свјетло и да се обнови памћење јер историјска свијест одређује шта јесте и чему свака поједина заједница, племе, народ може да тежи. Два концепта прожимају све овакве културно-публицистичке подухвате какав намјерава да буде часопис „Брђанска земља” а то су идентитет и памћење – наводи се из уредништва. Kако додају, проблем је и како открити све различите слојеве идентитета и сјећања у једној заједници каква су Брда и Бјелопавлићи. Јер, у Црној Гори је мање од 150 година државног живота, само вијек и по са „националним” границама у којима су се утопила Брда послије побједе у биткама на Мартинићима и Kрусима.

Укратко о садржају првог броја часописа

У првом броју часопис ће бити подијељен на неколико одјељака – рубрика. Тако ће се у првој рубрици „Историја” моћи читати текстови о родоначелнику Бјелопавлића – Бијелом Павлу, историји Бјелопавлића у средњем вијеку, као и периоду од 16. до позног 17. вијека, те односима Бјелопавлића и Његошеве Црне Горе, као и Бјелопавлићима у Италији у 15. вијеку. Рубрика „Брдска читанка” доноси низ занимљивих текстова о мање или више познатим историјским догађајима и личностима овог краја, најављујући и рубрику „Значајни Брђани” која доноси текстове о др Николи Шкеровићу и др Димитрију Ђуровићу. Ту су и рубрике – „Брдски олтар” – посвећена духовном животу и сакралним споменицима, „Разговори”, „Атлетизам”, „Архитектура”. Рубрика „Сјећања” доноси текстове о академику Зорану Лакићу и пјеснику Ранку Јововићу. Слиједе још рубрике „Умјетност” и „Традиција”.

У историјским одредницама стоји да су Брда „припојена” Црној Гори за вријеме Светог Петра Цетињског. Ово маркирање Брда у ријечи „припојено” кондезује у себи и потпуно одсуство самог појма Брда и Брђанин у каснијим културолошким и историјским истраживањима и у Црној Гори али и другђе. Брда и Брђанин су нестали а да нико није ни глас пустио за њима нити их тражио. Брда нијесу проистекла из Црне Горе већ је и из Брда проистекла Црна Гора – наводи уредништво, између осталог, истичући да се појам Брда и Брђана не може само уско посматрати у оквирима једне племенске скупине и истоимене територијалне одреднице. Покушаће зато текстовима и прилозима у часопису дати и одговоре на питања као – шта су то Брда и ко су Брђани; како су Брда постојала и дефинисана прије него што је постала Црна Гора „национална држава”; и сличним.

Наводе да се наслањају на лист „Брђанин”, чији је први и једини број изашао 11. фебруара 1926. године у Даниловграду, чији је оснивач и власник био др Илија Ђ. Бошковић.

Ж. Ј.

Извор: dan.co.me

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *