Лично погођен мецима из Бањске, терористичким или родољубивим — свеједно је, забринут сам за судбину српског народа на Kосову и Метохији. Зашто?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Не толико због једноумне и расистичке политике Аљбина Kутрија чија се негативност види са Марса, него због збуњујуће политике Београда. Чак више нијесам сигуран више да ли је проблем у Вучићу, или генерално у перспективи београдске чаршије, већ деценијама уназад.
Из те перспективе изгледа да се положај Срба не види нормално. Зашто то кажем? Зато што је под „монополом Београда“ и неуважавањем ставовао аутохтоних Срба на неком подручју, српско питање ријешено тако да Срба тамо више нема!
Нема их у Kрајини, јер је одбијен З4. план, и јер је Београд командовао повлачење. Нема их у Сарајеву, гдје их је било око 2 милиона.
И, ево, данас, „нека сила“ не да… да у моменту када је Kурти таргетиран као главна брана преговорима, Срби мирно сачекају разрјешење те ситуације. „Неко“ је командовао да честити људи, наши родитељи, другови и браћа, пуцају на Kуртијеве полицајце.
Не дозвољавам да ми „неко“ продаје маглу, И да ме чини немоћним да сазнам шта се заправо десило. Јер ми све смрди на сулуди, више пута доказани, недостатак визије политичких вођа, да учине ишта друго, осим да Србе истјерају са својих вјековних огњишта.
Пардон, да успјешно асистирају српским прогонитељима да заврше своју злочиначку намјеру. У лоше антисрпске намјере Туђмана и Kуртија не сумњамо. Али у намјере и способност београдских административаца, ево нијесмо сигурни…
До читања у наредном броју.
