У сагласу са насловом књижевно-научног скупа „Душан Радовић за велике, а мало и за мале“, уприличеног јуче у Матици српској поводом стогодишњице песниковог рођења, домаћин и Матичин председник проф. др Драган Станић пожелео је добродошлицу Радовићевим поштоваоцима и пријатељима, а ђаке новосадске гимназије „Исидора Секулић“ ословио је чувеним радовићевским поздравом – Поштована децо.
– Окупили смо се да укажемо шта је то јединствено у поетици Душка Радовића што обезбеђује трајност његовог дела и данас и што доказује да је реч о писцу који представља живу вредност и за будуће генерације – наговестио је Станић.
Прилику да први добије реч академик Матија Бећковић назвао је чашћу и додао да зна да би и Радовић био почаствован што Матица приређује овакав скуп о његовој стогодишњици.
-Није веровао у уметност, мислио је да је она превазиђена и да је компромитована. Једном је у Матици која је објављивала едицију Српска књижевност у сто књига била уврштена и његова књига, а он је био зачуђен како ће оно што је писао за радио и телевизију и нове изуме сада изгледати на папиру у једној едицији којом ће то све бити овековечено. Тако је сва његова сумња у књиге пала у воду пред тим изазовом – рекао је Бећковић о Радовићу, с којим је делио дубоко пријатељство и датум рођења 29. новембар.
У наставку, Бећковић је казао да је Радовић „Змај после Змаја“ и само условно писац за децу, „јер од оног што је он за њих написао, мало шта озбиљније имамо“.
– Показао је како и најшира публика разуме и најрафинираније садржаје и дорасла је и најлепшим мислима и креацијама, а све што је радио за телевизију и говорио преко радија, то је сада највећи хит на друштвеним мрежама – рекао је академик.
Песник Љубивоје Ршумовић истакао је Радовићев јединствени сензибилитет, те да је рођен као времешни мудрац, а целог живота остао је дете. Подсетио је да ће се ускоро навршити и четири деценије од Радовићеве смрти, а да је он увек ту, међу нама, са својим „Страшним лавом“ и „Плавим зецом“.
Свог детињства присетио се Милош Радовић, сценариста и режисер, откривајући како је његов отац Душан говорио да детету отац даје презиме, а мајка име, како би у презимену понело све сјајне црте и врлине за понос, а име му је знак да је и он један од славних презименаша.
О видовима поетике и карактеристикама афористичког стила Душка Радовића говорили су, између осталих, проф. др Славко Гордић, проф. др Петар Пијановић, проф. др Миливој Ненин, проф. др Гордана Раичевић, проф. др Милош Ковачевић, др Драган Хамовић, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Зорица Хаџић…
Извор: Новости
