Knjiga Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim“ objavljena u jubilarnom kolu Srpske književne zadruge štampanom povodom 130. godišnjice SKZ-a promovisana je danas. Bećković: Kusturica knjigom o Handkeu spasao čast srpske pismenosti „Peter Handke je napisao nekoliko knjiga o Srbiji ali se nije našao nijedan Srbin da napiše knjigu o njemu. Na to junaštvo se odvažio njegov dugogodišnji prijatelj Emir Kusturica“, istakao je akademik Bećković.
Kusturica i njegova supruga Maja bili su jedini Srbi koji su prisustvovali dodeli Nobelove nagrade Handkeu koji je napisao da su Srbi na Kosovu najusamljeniji narod u Evropi, a Kusturica je dodao da je dodela Nobelove nagrade Handkeu dokaz da Srbi nikada ne smeju priznati nezavisno Kosovo, dodao je Bećković. „U današnjoj Evropi najveći greh je braniti onoga koga napada NATO pakt. Emir Kusturica i Peter Handke dokazuju da je to moguće i umesto političkoj korektnosti, služe slobodi i umetnosti i jedan dobija Zlatnu palmu, a drugi Nobelovu nagradu“, zaključio je Bećković.
Lompar: Snažna kritika ideologije globalizma
Profesor Filološkog fakulteta dr Milo Lompar ocenio je da proza objavljena u knjizi „Vidiš li da ne vidim“ pripada međužanrovskom pripovedanju, za koje ne možemo do kraja odrediti precizna određenja koja bi nas mogla usmeriti u njenom razumevanju. Kod Kusturice se ukršta više načina govora, više tipova kazivanja tako da ovde imamo u osnovnom sloju dokumentarni, što je fragmentarno dati svet susreta i doživljaja Petera Handkea koji je glavni junak same proze i drugog glavnog junaka – Emira Kusturice, dodao je Lompar.
„Nije čest slučaj da se dvojica svetskih umetnika sretnu, a još je manje često da jedan da svoj doživljaj drugog kroz unutrašnju perspektivu u kojoj možemo da očitamo značenje obojice. Ali to je dokumentarni sloj. Postoji u ovoj prozi i jedan esejistički sloj koji donosi dijagnozu duhovne situacije vremena i u isto vreme donosi snažnu kritiku globalizacijskih tehnika i ideologije globalizma koji određuje našu epohu“, ocenio je Lompar.
Takođe, u ovoj prozi postoji i nešto što se izmiče od ovih određenja što pripada samom pripovedanju i taj sloj bi se mogao nazvati metafizičkim, produbljenim doživljajem čoveka i njegove sudbine u najširim okvirima, dodao je on. Kusturica: Da je Niče živ, danas bi tražio Boga kao Handke Razumevanje Handkea je nemoguće bez poznavanja Ničea, bez ekscentričnosti koja uvek započinje sa njegovom idejom da nema boga, za razliku od Dostojevskog koji je zamišljao svet harmonizovan sa više i jedino sa nečim što nije ljudsko biće, istakao je Kusturica.
„I jedan i drugi su odrastali u srednjoj klasi za koju tvrde da je u vreme 19. i 20. veka davala najveće umetnike. Kod Dostojevskog je kolektivno nesvesno i kolektivno pamćenje najčešće važnije od individue što je potpuno obrnuto od Ničea i njegove zaratustrijanske ideje o veličini pojedinca, a ne veličini komune, odnosno zajednice“.
Kusturica je dodao da Handke veruje u boga a piše o ateistima i da je sto odsto uveren da bi Niče da je danas živ, „tražio nekog boga da se vrati“ zbog haosa i nihilizma „za koga mi nemamo formulu kako da ga savladamo“. Možda bi Niče to radio kao što to danas radi Handke, dodao je on. „Struktura ove knjige je možda ono što je najzanimljivije u njoj ali ono što će biti najizrazitiji doprinos toj ideji da umetnik priča o umetniku je ta iskrena srdačnost koju sam ja izražavao prema njemu i oduševljene idejom da jedan takav čovek sa takvim iskustvom, jedan pobunjenik svetski, stane na našu stranu. I kako je vreme odmicalo, sve manje pažnje smo mu pridavali i nekako je on što zbog svoje ćudi a što zbog naše nepažnje ostao bez knjige. I ja sam se potrudio sa velikom radošću da u zlatnom kolu SKZ-a, publikujem svoju četvrtu knjigu“, zaključio je Kusturica
Izvor: Iskra
