Књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим“ објављена у јубиларном колу Српске књижевне задруге штампаном поводом 130. годишњице СКЗ-а промовисана је данас. Бећковић: Кустурица књигом о Хандкеу спасао част српске писмености „Петер Хандке је написао неколико књига о Србији али се није нашао ниједан Србин да напише књигу о њему. На то јунаштво се одважио његов дугогодишњи пријатељ Емир Кустурица“, истакао је академик Бећковић.
Кустурица и његова супруга Маја били су једини Срби који су присуствовали додели Нобелове награде Хандкеу који је написао да су Срби на Косову најусамљенији народ у Европи, а Кустурица је додао да је додела Нобелове награде Хандкеу доказ да Срби никaда не смеју признати независно Косово, додао је Бећковић. „У данашњој Европи највећи грех је бранити онога кога напада НАТО пакт. Емир Кустурица и Петер Хандке доказују да је то могуће и уместо политичкој коректности, служе слободи и уметности и један добија Златну палму, а други Нобелову награду“, закључио је Бећковић.
Ломпар: Снажна критика идеологије глобализма
Професор Филолошког факултета др Мило Ломпар оценио је да проза објављена у књизи „Видиш ли да не видим“ припада међужанровском приповедању, за које не можемо до краја одредити прецизна одређења која би нас могла усмерити у њеном разумевању. Код Кустурице се укршта више начина говора, више типова казивања тако да овде имамо у основном слоју документарни, што је фрагментарно дати свет сусрета и доживљаја Петера Хандкеа који је главни јунак саме прозе и другог главног јунака – Емира Кустурице, додао је Ломпар.
„Није чест случај да се двојица светских уметника сретну, а још је мање често да један да свој доживљај другог кроз унутрашњу перспективу у којој можемо да очитамо значење обојице. Али то је документарни слој. Постоји у овој прози и један есејистички слој који доноси дијагнозу духовне ситуације времена и у исто време доноси снажну критику глобализацијских техника и идеологије глобализма који одређује нашу епоху“, оценио је Ломпар.
Такође, у овој прози постоји и нешто што се измиче од ових одређења што припада самом приповедању и тај слој би се могао назвати метафизичким, продубљеним доживљајем човека и његове судбине у најширим оквирима, додао је он. Кустурица: Да је Ниче жив, данас би тражио Бога као Хандке Разумевање Хандкеа је немогуће без познавања Ничеа, без ексцентричности која увек започиње са његовом идејом да нема бога, за разлику од Достојевског који је замишљао свет хармонизован са више и једино са нечим што није људско биће, истакао је Кустурица.
„И један и други су одрастали у средњој класи за коју тврде да је у време 19. и 20. века давала највеће уметнике. Код Достојевског је колективно несвесно и колективно памћење најчешће важније од индивидуе што је потпуно обрнуто од Ничеа и његове заратустријанске идеје о величини појединца, а не величини комуне, односно заједнице“.
Кустурица је додао да Хандке верује у бога а пише о атеистима и да је сто одсто уверен да би Ниче да је данас жив, „тражио неког бога да се врати“ због хаоса и нихилизма „за кога ми немамо формулу како да га савладамо“. Можда би Ниче то радио као што то данас ради Хандке, додао је он. „Структура ове књиге је можда оно што је најзанимљивије у њој али оно што ће бити најизразитији допринос тој идеји да уметник прича о уметнику је та искрена срдачност коју сам ја изражавао према њему и одушевљене идејом да један такав човек са таквим искуством, један побуњеник светски, стане на нашу страну. И како је време одмицало, све мање пажње смо му придавали и некако је он што због своје ћуди а што због наше непажње остао без књиге. И ја сам се потрудио са великом радошћу да у златном колу СКЗ-а, публикујем своју четврту књигу“, закључио је Кустурица
Извор: Искра
