Пише: Бао Ванг
Препјевао и уредио Елис Бекташ
Млијеко
понекад ми сан
мајчиним млијеком замирише
тада након буђења
некад све до поднева
будем збуњен и тужан
не знајући ком свијету припадам
у подне ми сунце
са врха вуџи шана
весело подвикне
не тугуј бао вјечити дјечаче
зар би писао пјесме
зар би ти сјећање будило тугу
да одиста овом свијету припадаш
Љубазност
на београдском аеродрому
чекао ме љубазни домаћин
на картону у његовим рукама
било је исписано моје име
али картон је био окренут наопачке
као да долазим с оног свијета
Фенг шуи
понекад се самоћа
попут вазе разбије
устајала туга
ћилим натопи
кротине сновиђења
и латице питања
распу се по поду
пријетећи да расијеку
неопрезно и босо стопало
зато самоћи треба
пронаћи такво мјесто
са ког неће пасти
ни кад је земљотрес
Мој отац
мој отац има педесет и три године
носи шешир и спортске патике
кад иде шетати парком
да се одмори од рада у канцеларији
и да међу другим кинезима
буде мало мање кинез
мој отац има педесет и три године
већ одавно се не опија
никада не даје савјете
и зна куда се протеже граница
између дисциплине и вјеровања
мој отац има педесет и три године
не одобрава моје изборе
кад у њима препозна властите
и чврсто вјерује у земљотрес
мој отац има педесет и три године
које ће ми оставити у насљедство
скупа са свим својим годинама
мој отац има педесет и три године
и има мене да пјевам о њима
Дијете
дијете у стомаку
налик на црва
у зеленој јабуци
дијете у колијевци
налик на паука
у својој мрежи
дијете у школи
налик на мрава
под теретом мрве
дијете у мени
налик на љуштуру
праисторијског пужића
Власник
мој живот се протеже
од жудње до послушности
кад жудње нестане
постаћу власник живота
што ми га је отац даровао
Лептир
посматрам лептира
ужаснут окрутношћу природе
која је њему дала чудесне шаре
мени свијест о времену
а вријеме за себе задржала
да немам ту свијест
не бих морао бити кинез
не бих морао бити бао ванг
живот бих мјерио игром и нагоном
и био бих попут лептира лијеп
Страст
искусио сам глад
само кад би ме ужитак натјерао
да прескочим објед
искусио сам беспарицу
између младалачке неумјерености
и очеве дознаке
искусио сам болест
коју је мајчина пажња
претварала у празник
кад се одазивам пјесничком пориву
обузима ме стид
без глади сиромаштва и болести
мојих великих предака
шта ме чини пјесником
осим охолости и самољубља
и моје страсти за облаке
на врху вуџи шана
или сам обузет неким лудилом
које ме тјера у пропаст и срамоту
План
пажљиво корачам
по жућкастој земљи
да не оштетим трагове
несталих градова
да не пореметим
планове будућих
зовем се бао ванг
још увијек сам млад
и не желим
да постанем бог
Бао Ванг кинески је пјесник рођен 1985. године у граду Вуџшан подно планине Вуџи Шан, познате и као Планина пет прстију, на острву Хаинан. Поезију и есеје објављује у кинеској књижевној публицистици. Премда је посјећивао Балкан током својих студијских путовања, ово је први препјев његових пјесама на неки од јужнословенских језика.