Пише: Милица Срејић
Исход првих суђења за оружани сукоб у Бањској одавно се знао, кажу саговорници „Времена“, тврдећи да један од осуђених са инцидентом нема ништа. Док неки сада гуле робију, а државе Србије на Косову скоро више да нема, коловођа Милан Радоичић у Србији и даље „привређује“
Готово три године након оружаног сукоба у Бањској у том селу на улици једва да има људи. Комплекс „Рајска Бања“ је затворен. Из базена се чује само крекет жаба, сабласан у тој тишини.
Пре одласка могуће је да ће вам тамошњи Срби скренути пажњу да косовска полиција легитимише пролазнике чешће него иначе, али да се то на томе и заврши.
На врху брда је манастир, задужбина краља Милутина. Људи буде о празницима и током литургија.
Крајем априла изречена је пресуда тројици оптужених за учешће у оружаном сукобу у Бањској.
Од Брисела до Бањске и назад: „Срби на КиМ у раљама косовског правосуђа“
Благоје Спасојевић и Владимир Толић осуђени су на доживотни затвор, а Душан Максимовић на 30 година. Сва тројица осуђена су за тероризам, напад на уставни поредак Косова и тешка кривична дела против јавне безбедности. У оптужници се писало да је група имала за циљ „анексију“ севера Косова.
Изрицање пресуде било је отворено за јавност, па је део албанских камермана уперио објективе у лице чланова породице осуђеног Душана Максимовића који се једини од оптужених појавио на изрицању пресуде.
Радоичић ужива слободу
Тог 24. септембра 2024. године одиграо се окршај између групе косовских Срба и полиције. Тада су убијени Стефан Недељковић, Игор Миленковић и Бојан Мијаиловић, као и припадник Косовске полиције Африм Буњаку.
Након тога, Милан Радоичић, тада потпредседник Српске листе, признао је да је руководио оружаном групом. Међутим, српско тужилаштво ни након оволико времена није подигло оптужницу.
Радоичић званично има забрану да напушта Србију, али не и забрану да за рачун Српске напредне странке обилази места пред локалне изборе.
Тако је, уочи једног скупа Српске напредне странке пред прошлогодишње изборе био у Косјерићу, према сведочењу очевидаца. Тада је група грађана „Чисти људи за чист Косјерић“ саопштила да је Радоичић у једном угоститељском објекту „отворено претио грађанима“.
Према писању БИРН-а и Радија Слободна Европе, на Дедињу се гради вила на име Радоичићеве бивше супруге Еме Радоичић. Прве комшије су Радоичићев ортак у послу Звонко Веселиновић и кум председника Србије Никола Петровић.
Радоичић није на дохват руке косовским органима, баш као и још четрдесетак оптужених за исто оно за шта су тројица осуђена.
Последње речи одбране
Милош Делевић, бранилац Владимира Толића, рекао је да је његов клијент крив јер је учествовао у „оружаној побуни“, али приликом разматрања одлуке о казни суд би, навео је тада адвокат, требало да прихвати да није пуцао, да је породичан човек, те да је „био девета рупа на свирали“ односно тотално небитан човек у овом догађају.
Делевић је додао и да неће тврдити да је Толић невин, али и рекао да није крив за кривично дело које му се ставља на терет.
Адвокат Благоја Спасојевића, Љубомир Пантовић, изјавио је да се његов брањеник оптужује за најтежа кривична дела, те да је другооптужени одмах иза Милана Радоичића.
„Нејасно је на основу којих критеријума је тужилаштво направило овакав распоред окривљених. Другооптужени је, а на оптужници од 121 странице поменут само три пута. Много више су спомињани неки други оптужени који нису овде и њима се не суди“, навео је Пантовић.
Нагласио је да је Спасојевић био спреман да призна кривицу, те да су о томе и разговарали, али да су на крају одлучили да се не изјашњава о оптужници зато што је додата тачка о отцепљењу територије.
Током изношења последњих речи одбране Толић је, баш као и Спасојевић, рекао да Душан Максимовић није био део догађаја у Бањској.
Маскимовићева бранитељка Јована Филиповић је током изношења последње речи одбране тврдила да Максимовић није тог дана био у Бањској, већ да је са својим друговима био у Сувом Долу. Потом је, тврдила је, дошао у Бањску.
Политичко или правно суђење?
Дејан Недељковић, пореклом из села Бањска и члан Грађанске иницијативе „Север за све“ за „Време“ каже да се исход суђења наслућивао још од хапшења. Суђење назива „више политичким него правним“.
„Без обзира што су Спасојевић и Толић ухваћени у униформама и са оружјем, као учесници случаја у Бањској, за њих није доказано да су постојале барутне честице како би се доказало да су пуцали. Дакле, није доказана њихова кривица осим самог учешћа у догађају у Бањској“, прича Недељковић.
Прича о Максимовићу као „детету“ које живи са њима у Бањској.
„Ноћ пре сукоба у Бањској он је са друштвом био у селу Суви До које се налази изнад Бањске. Та група момака из овог села, њих петнаестак, сваког последњег викенда у месецу праве роштиљ и сваки пут је неко други домаћин“, прича наш саговорник.
Митра Рељић: „Јуче сам се вратио с Косова“ – Запис из Бањске
„Када су чули пуцњаву, они су сишли у Бањску у једну зграду која је иначе намењена корисницима социјалне помоћи. Сакрили су се у холу. Ту су били све време, а чак сам их и ја звао пар пута на телефон и питао шта се дешава зато што живим у Митровици, али сам родом из Бањске“, прича Недељковић.
Даље препричава да је Максимовић, после пуцњаве, питао командира Специјалне полиције да оде код тетке у Звечан. То му је дозвољено, али је онда ухапшен три километра даље. „Буквално ни за шта дете је добило 30 година затвора“, тврди Недељковић.
У Максимовићевом телефону су нађене фотографије са ранијих барикада на северу Косова. „Ако су већ хтели, могли су да му суде за барикаде, али дете није учествовало у догађајима у Бањској и то је петнаест људи било спремно да посведочи. Међутим, суд није хтео да узме у обзир да ти људи сведоче у његову корист“, указује Недељковић.
„Чак је и једна жена из села која је била поред полицајаца када је питао да пође кући била спремна да сведочи, али судија ни то није хтео да узме у обзир“, тврди Недељковић.
Додаје да се нада да ће после жалби бити ослобођен свих оптужби.
Сукоб после ког више ништа није исто
Недељковић каже да је Бањска након сукоба мртво село. „Бањска је таман неколико година пре сукоба почела да живи, заживео је комплекс ‘Рајска бања’ који је имао спа центар, базене, ресторан. Међутим, након тих догађаја, Бањска је мртво село. Било ког дана у било ком тренутку да дођете нећете моћи да видите више од десет људи на улицама“, прича Недељковић.
Александар Шљука из Нове друштвене иницијативе (НСИ) за „Време“ каже да Бањска није много утицала на положај Срба јер је Приштина са разним оштрим мерама започела и пре септембра 2024. године. Помиње одлуке о пререгистрацији возила, преузимање општина на северу и градњу полицијских база.
„Бањска јесте била наративна победа Приштине“, каже нам Шљука.
„Тада је у одређеној мери, иако и даље нема доказа да је Србија директни кривац, лоптица пребачена на терен Србије. Онда, међународна заједница није више само Косово оптуживала за дестабилизацију што је Приштини омогућило да ојача своје акције под изговором безбедности и претњи из Србије“, објашњава Шљука.
На Косову су након Бањске затворене готово све српске институције, а Шљука је мишљења да би се то, као и укидање динара, догодило без обзира на догађаје у Бањској.
Додаје да ни пре сукоба није било значајније реакције међународне заједнице на одлуке које је спроводила косовска Влада Аљбина Куртија, осим казнених мера које је увела Европска унија, а које нису, према оцени нашег саговорника, допринеле томе да се Курти „заузда у својим намерама и таргетирању српске заједнице“.
Владика Григорије из Бањске: Издржите да у своје срце никада не пустите зрно мржње
„Бањска је можда мало убрзала неке процесе. Али, не верујем да је допринела томе да Курти има одрешене руке и да уради све оно што је урадио после тога. Мислим да је то опет део или ширег договора који је започет француско-немачким планом, односно Охридским споразумом, да се постепено укидају српске институције и да се постепено смањује српски утицај на Косову“, наглашава Шљука.
Где почиње Србија
Недељковић је мишљења да је овај сукоб допринео томе да се цео север Косова интегрише у косовски систем. О позадини сукоба у Бањској и даље не зна много.
„Пре сукоба имали смо српске институције на северу Косова и добар део севера је функционисао по српском систему. За Србе који живе јужно од Ибра, Србија је била у Митровици, а сада је Србија и за нас са севера, али и за њих са југа, тек тамо где су Рашка, Куршумлија…“
Закључује да су сада у безизлазној ситуацији. Чекају да виде шта ће бити са просветом. Ако се школе уврсте у косовски систем, каже, то ће водити масовном исељавању Срба. „То је све са Бањском убрзано и доведено до свршеног чина.“
Извор: Време
