Могао је Дритан у Сребреници да каже „Република Српска је геноцидна творевина“, опет би му се накачила иста екипа са истим бруталним увредама, замјерајући му што је рекао Република Српска, а не еРеС или шумска.
Већ дан прије су из тих кругова тражили да се Дритану и не дозволи долазак у Поточаре. Делегација ЛСВ, партије Ненада Чанка је напустила салу и прије него што је Абазовић почео говор. Могуће је да читају мисли и да су се наљутили због плагијата, јер је управо ЛСВ прије десет година изјавио да „Жртве немају нацију“.
Кажем није битно шта је рекао, битно је да једном направимо отклон од групе Апел 88, која очевидно последње четири године живи од хонорара из црногорских банана фондова. Пошто је Црна Гора највећи потрошач банана у региону, а банане позитивно утичу на енергију, јасно је да се ради о групи великих конзумената. Банана.
Нажалост ови остаци периферије југословенског друштва су добро повезани мрежом регионалних медија и деценијама су гајили своје лукративне мреже близу донатора, па остављају утисак да су јако битни и да представљају некога осим сами себе.
А ради се о самозадовољној елити која градове разазнаје искључиво по квалитету доручка прије семинара.
Зато је са стране нас као корисника једино рјешење да их игноришемо, јер они се нама и не обраћају. Јесте тешко одољети тастатури па не опсовати, али „незнање је блаженство“, посебно када хоће да вас увуку у теме који они диктирају.
Без реакција на на њихову паљевину и они се гасе. Остају ољуштени попут банане и тада видите да су ништа.
Тежи задатак је на групама које планирају да постану нова елита друштва.
Они су ти који ове штеточине морају да уклоне са извора банана тако што ће почети да разговарају са нашим западним партнерима, а не да климају главом на сваку фразу речену на енглеском.
Није лако, али је једини пут. Пут самопоштовања.
Небојша Бабовић
