Хоће ли и Мило отићи, до генитива

Писао сам прије неколико дана о разлици у приступу послу и схватању позиције моћи између предсједника Аустрије Александра Фан дер Белена и предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Први је предсједник једне од најсређенијих земаља свијета и на посао и састанке долази метроом. Без икакве помпе, ротационих свијетала и пратње. Наш ни у кафану не иде без конвоја аутомобила, од којих његов кошта 600.000 еура. Ту се подразумијева и један омањи вод полиције.

Због једне јучерашње оставке у Аустрији опет се намеће, признајем прилично несувисло, поређење наше са том сређеном земљом. Тамо је канцелар Себастијан Курц поднио оставку само зато што је тужилаштво покренуло истрагу због сумње да је један од ресора тамошње владе плаћањем рекламног простора у таблоидима обезбјеђивао наклоност тих медија за канцелара. То вам је оно – ја код вас објавим неки оглас и то вам папрено платим, а онда ви о мени пишете само лијепо и насловима ме дижете у небо. Једна сумња и Курц оде до генитива.Овај наш Курц, канцелар је исто што и премијер а Ђукановићу је радна књижица три четвртине досадашњег стажа била у главној канцеларији Владе, да је имао рефлекс овог аустријског, не би на функцији био ни по сата.

Мило Ђукановић и Себастијан Курц, (Фото: Радио Слободна Европа)

Себастијан је подмазао неки медиј да га не крпи, како кажу новинари, а Мило је откако је са бироа за незапослене ускочио на позицију премијера, вазда имао љуту фалангу медија увијек спремних да њега кују у звијезде а све остале, који му се не диве, да баце у блато и смјесте у свој обор. Откако је дошао на власт новинске ступце су пуниле приче о његовим прљавим пословима везама и дружењу са криминалцима.

Шверц цигарета, лоповска ваучерска приватизација у којој су државну имовину разграбили он, његови најближи и пајтоси одавде и из бијела свијета; кредит код Пиреус банке и кружење једног милиона у природи – односно у банкарском Бермудском троуглу; намјештање брацу Ацу да за лименку коју није изселио Иван од Љутутука узме из државне касе 10 милиона; намјештање: сину Блажу, брату Ацу, сестри Ани и сестрићу Едину концесија за мини хидро централе које имају сигурне дотације из буџета; и ево посљедње „Панама папири“ гдје се говори да су наш предсједник и његов син крили недјевичански стечен новац и имовину на тајним рачунима на Дјевичанским острвима…

И дјелић овога у Аустрији не би значио оставке и смјене, не би се имали кад тиме бавити, него би на робији завршило на десетине људи.
Код нас је то немогуће. Ми немамо тај рефлекс. А и како би га имали када нико никада овдје није одговарао за оно што је чинио – покрао, нити онај који га није спријечио да то чини.

Неку ноћ наш специјални Миливоје устручава се да помене презиме и име нашег предсједника јер је тема емисије криминал и лоповлук његове власти. Како може неко ко не смије да изговори Милово име подићи оптужницу против њега и стрпати га у затвор. Све је овдје отишло до генитива Себастијанова презимена и илузорно је очекивати од Мила да, у смислу политичке одговорности, личи на Курца. Не умије он то. Он власт, однос према њој, моћи и новцу све то схвата преко себастијана. А још му се може. Удри кад те запало вокативе, боље и не заслужујемо.

Петар Ивановић