На посао путујете бициклом, користите штедљиве сијалице и уопште уређаје који троше мало енергије, никада не летите авионом, ослањате се на обновљиве ресурсе и на сваки начин покушавате да смањите сопствени CO2 отисак. Глобално загревање које је изазвано беспоштедним спаљивањем фосилних горива и које би, судећи по извештајима Међувладног панела за климатске промене (IPCC), ако средња глобална температура порасте за више од 1,5 степени, драматично изменило планету, не може се, наиме, зауставити ако сваки појединац не покуша да умањи емисију угљен-диоксида.
И онда, с вечери, кад сте учинили све што је у вашој моћи, укључите вести и посматрате како се на другом крају света води – рат. Горе нафтна поља, гусенице тенкова покретаних дизел моторима газе преко плодних поља, људи напуштају уништене домове, експлодирају бомбе на путевима, војни авиони у ниском лету надлећу села, а љути пламен гута погођене куће, док се дим над ратиштем подиже ка небу. И са њим, горе високо, расте концентрација угљен-диоксида.
Уз многа тешка зла која се рађају у оружаним конфликтима, најмање је испитано питање климатских промена до којих ратови доводе. У скорашњој анализи коју је направила организација Conflict and enviromental observatory (CEOBS) процењује се да је само у сукобима током претходне, 2020. године, ослобођено 1456 милиона тона угљен-диоскида. Ова количина CO2 потекла је од пожара који су се догодили у ратним зонама (од којих су, истина, неки букнули и на сасвим „мирнодопски“ начин), а сразмерна је годишњем ЦО2 отиску половине Европе (према Worldmeter подацима, већа је чак 35 пута од годишње емисије у Републици Србији). Колико климатским променама заиста доприносе ратови?
Климатски ратови
„Климатски рат” је честа синтагма кад се говори о глобалном загревању, јавља се у насловима књига, чланака и документарних филмова, али готово се никад не односи на ефекте који ратови имају на климу Земље, већ на напор да се човечанство убеди у нужност хитне климатске акције. Ова метафора је одавно и квантифкована – разорни ефекти климатских промена на економију су тако мерљиво упоређени са последицама које имају ратни сукоби.
У покушајима да се изгради аргументација која би била убедљива за велики број људи, пре 15 година написан је такозвани Штернов извештај који је у том тренутку представљао свеобухватну анализу последица глобалног загревања на светску привреду и економију, а који је донео познато поређење како ће климатске промене до средине 21. века економију коштати колико и један светски рат. Мада је ова информација нашироко коришћена, обратно, међутим, никада није испитано – колико један светски рат утиче на климу Земље?
Климатске промене чине олује јачим, таласе хладноће дужим, а залихе воде мањим. Међутим, да ли могу да изазову рат?
До извесног помака дошло је пре неколико година, када је у јеку мигрантске кризе на границама Европе, постало јасно да уз друге локалне последице глобалног загревања, као што су регионалне промене климе, климатски екстреми, поплаве и суше, економске и политичке нестабилности, промена климе може да утиче и на појаву ратова.
„Климатске промене могу да учине олује јачим, таласе хладноће дужим, а залихе воде мањим. Међутим, да ли могу да изазову рат?”, објавио је Марк Фишети, аутор часописа Scientific American који је први јавно указао на истраживање које је повезало климу и рат у Сирији.
Наиме, у марту 2015. године, у престижној америчкој публикацији Procedings of National Academy of Science објављено је истраживање које је тада осветлило климатске промене из сасвим новог угла. Истраживање које је предводио Ричард Сигер са Универзитета Колумбија у САД показало је да су рат у Сирији и последично мигрантску кризу у највећој мери изазвале – климатске промене. Због тога је неко могао помислити како климатолози личе на човека са чекићем који у свему види ексер, али поменута студија је, на темељу вишегодишњих метеоролошких података, јавно отворила ово питање и подстакла низ сличних истраживања.
Наиме, у Сирији је у периоду од 2006. до 2011. године забележен најдужи и најстрашнији период суше. Овакви екстреми су локална последица глобалног загревања која ће на Блиском истоку и на Медитерану бити све учесталија до краја века. Петогодишња суша у Сирији готово је уништила пољопривредну производњу у руралним срединама. То је довело до првог, иницијалног таласа миграција – од села ка градовима у Сирији. Сиријски градови су постали уточишта и пре него што је рат почео. Избеглице, глад и криза су у наредним годинама довеле до серије нестабилности, до револуције и потоњег стравичног грађанског рата. Миграција се након тога наставила, ка Европи, појачавајући интензивни прилив миграната на Запад.
Фактори ризика
Прошле године, престижни часопис Nature објавио је запажену студију Climate as a risk factor for srmed conflict која је дефинитивно проценила како „интензивирање климатских промена повећава ризик од оружаних сукоба у будућности”. У раду који са сарадницима потписује Катарина Мах са Стенфорда, показана је веза између ратова и климатских промена, али је указано да други фактори као што су низак социоекономски развој и слаба држава ипак играју већу улогу од климе. „Механизам везе клима-рат и даље је непредвидљив”, наводе истраживачи са Стенфорда.
На другој страни, питање како ратови утичу на климу, а не клима на ратове, готово је сасвим неистражено, ма како, заправо, било очигледно да се током оружаних сукоба емитује знатна количина CO2. „Морамо много боље да разумемо климатску цену рата ако желимо да заиста препознамо путеве којима ћемо смањити емисије”, наводи CEOBS у детаљној анализи How does war contribute to climate change? објављеној у јуну 2021. године. Анализа је обухватила различите аспекте ратних сукоба и њихове разнолике последице као што су пожари, миграције, утицај на животну средину, промене у пољопривреди, али је највише од свега указала на – одсуство истраживања ове теме.
Познати рад Питера Хобса и Лоренса Радкеа, објављен у часопису Science још 1992. године, испитивао је последице застражујућих пожара на нафтним пољима у Кувајту током Заливског рата. Њихово мерење показало је да су само ови пожари довели до емисије CO2 која је била већа од 2 одсто укупне планетарне емисије те године. Нажалост, модерни ратови и сукоби, било да су вођени на копну или само авионима и дроновима, често доводе до паљења нафтних поља, као што је то био случај у Ираку, Сирији, Либији и Колумбији. Захваљујући осматрањима из сателита може се проценити колики је њихов интензитет и какав је укупан CO2 допринос, али ова истраживања су врло ретка и без икаквог ширег утицаја.
Уз многа тешка зла која се рађају у оружаним конфликтима, најмање је испитано питање климатских промена до којих ратови доводе
Налик томе, ратови доводе до разноврсних пожара у настањеним подручјима или дивљини, што се, у анализи CEOBS-а разуме као директни ефекат рата на раст CO2.
Оно што је потпуна непознаница су такозвани индиректни утицаји – у ратовима се немилосрдно користе авиони и земаљска возила која спаљују фосилна горива, долази до промена у водотоковима, померају су границе плодног земљишта, неке оранице се напуштају, а друге раскрчују, док избеглице живе у насељима где се пале ватре, користе генератори и где је клима последња од бројних брига која погађа унесрећене људе.
Тренутно у свету букте бројни сукоби – након повлачења америчких трупа, талибани у Авганистану освајају последња упоришта опозиције, воде се и ратови у Јемену, на граници Судана и Етиопије, а у току је и непрекинути рат са нарко-картелима у Мексику. Ови, стари сукоби однели су више хиљада жртава само ове године, али ако се узме у обзир дефиниција Уједињених нација да рат подразумева сукоб са више од 100 жртава, тренутно се на планети води чак око 40 ратова. У сваком од њих, отшкринута су врата пакла. Људски живот је несигуран, а будућност неизвесна. У међувремену, горе, на небу, концентрација угљен-диоксида и даље расте.
Аутор: Слободан Бубњевић
Извор: ПЦНЕН
