Piše: Dubravka Duca Marković
Momčilo, Moca ili Baja bio je naš drug iz škole, Zemunac, koji je već u 4. razredu primljen na audiciji u već ozbiljan bend, Čorbu. Nismo mi slušali tu muziku ali nema veze, fora nam je bila, i postao je veliki. Kada su ovi klinci naše generacije počeli da prave svoje novotalasne bendove, on je napravio „Frku“ i „Ma pustite me druže“. Bile su u onom čuvenom „Rokenroleru“ televizije Beograd, 1981. Posle „Frke“ nastali su „Bajaga i Instruktori pozitivne geografije“, pozitivna geografija je nestala jer je bilo komplikovano izgovoriti je na francuskom, ali i Instruktori i Bajaga traju evo već 40 i neku godinu.
Dok listate ovu grandioznu enciklopedijsku knjigu možete da vidite kako se vreme u kome ste živeli menjalo, kako su se menjale su se frizure, garderoba. Sve je bilo drugačije, ali neke su stvarali ostale konstanta za našu generaciju. Generacija koja je uvek nosila starke, mi smo generacija koja je odrasla u leviskama 501 i te fotke su to zabeležile. Dokumenti najvećih naših fotografa jasno pokazuju da Baja nikad nije odustao od starki i leviski. Bili su istina i crne i bele i ovakve i onakve.
Knjiga „Bajaga pesme“ nam dokazuje da su stihovi rok pesama poezija, da tu nema one dileme da li su ili nisu. Momčilo ovde sasvim sigurno pokazuje da ume sa rečima. Kao što je Bob Dylan dobio Nobelovu nagradu, možda i Moca dobije Ninovu nagradu. Nikad se ne zna, ali ovako skupljene sve na jednom mestu pesme vas vas kroz vreme, kao da je taj Bog okrenuo unazad planetu i možete da vidite sve te godine koje su prošle, beše to ona proročka „Godine prolaze“.
Ono što je lepo i ono što je verovatno najveći kompliment njemu i stihovima jeste da je u Amerikana sali u Domu omladine, satima stajao dugi red, vijugava crna zmijica onih koji su rešili da kupe ovu knjigu, da ponovno pročitaju ove divne reči. Ovoga puta bez muzike, da se sete vremena u kome su rasli, odrastali i starili…
Zato možda simbolično ovaj stih pripada pesmi koja zove samo „Tišina“ a mi sada živimo tišinu, niko nije tako tišinu rečima i muzikom opisao, Momčilo Bajagić Bajaga jeste i zato vredi imati knjigu, koju dok listate setite se vremena i razumete koliko muzika i rok poezija mogu i treba da menjaju svet. Sve to je ljubav, rokenrol je živ a Bog neće okrenuti unazad planetu, možda samo „Padne vlada“.
Izvor: Danas
