Пише: Оливер Јанковић
ФК Борац из Бања Луке старијим читаоцима је познат по сензационалном освајању Купа СФРЈ, када је као тадашњи друголигаш у финалу побједио Црвену Звезду. И то је, ако се добро сјећам, био једини излазак у Европу овог симпатичног босанског или крајишког тима са стадиона покрај Малог логора. Имао је Борац и своју прволигашку историју у бившој Југи, али је увјек много познатији од њега био његов рукометни имењак и суграђанин из Борика.
Ових дана бањалучки Борац пише нову историју за понос и дику како БИХ, тако и српског фудбала. Борац представља БИХ државу, али и фудбал Републике Српске, и уопште српске фудбалске навијаче. Као што је то НК Зрињски из Мостара и лане чинио са хрватским ногометним публикумом.
Зрињски је прошле године био први БИХ фудбалски клуб који се домогао европског клупског такмичења, и који је тамо зарадио чак 4 бода ( 1 побједа и 1 реми ). Борац из Бања Луке је кренуо стопама Мостараца, и ево у првом колу истог такмичења ( Лига конференција) ремизирао са фаворизованим противником атинским Панатенаикосом. Сад чекамо и прву побједу. Можда већ на сљедећем гостовању кипарском Апоелу.
Посебну вијест у овој причи представља чињеница да је овим ремијем у Бања Луци Борац већ на бољем учинку од свих других српских клубова. Бањалучани наиме немају само бољи ћевап од Србијанаца, него и бод у европским групним такмичењима, што још увјек нема ни Звезда ни ТСЦ…
