Високе цене енергије и велике бирократске препреке утичу на произвођаче аутомобила. Они све више улажу у САД које високим субвенцијама промовишу експанзију електромобилности.
„Нећемо да премештамо постојећу производњу у САД, али већа је вероватноћа да ћемо следеће фабрике да изградимо у Америци. Постоји ризик да Европа изгуби од те прерасподеле.“
Та изјава Kлауса Розенфелда, шефа компаније Шефлер, четвртог по величини немачког добављача за аутомобилску индустрију с више од 80.000 запослених широм света, одражава важан тренд: аутоиндустрија све више премешта своју производњу из Немачке и других делова Европе у Kину и Северну Америку.
„Постоји много разлога зашто аутомобилска индустрија напушта Немачку и Европу“, каже за DW Штефан Шнебергер, менаџер у консултантској кући Берилс, специјализованој за аутоиндустрију. Главни разлог за пресељење су, додаје, високи трошкови енергије: ниво цене струје у ЕУ два до три пута је већи него у САД.
„Али и строжи регулаторни захтеви којима је индустрија у ЕУ и Немачкој изложена, такође иду у прилог пресељењу. А наравно, примамљиве су и привлачније субвенције које се тренутно нуде у САД.“ Те милијарде субвенција, међутим, повезане су с климатским технологијама, као што је електромобилност.
Америчке субвенције само за климатски прихватљиве технологије
Kао резултат планова за исељавање, а према актуелној анализи куће „Берилс“, предвиђени број јединица за период производње 2023-2029 у Европи значајно опада. Селидбе су такође и узрок великог броја позитивнијих прогноза за остале регионе света. Очекује се чак и раст глобалне производње возила, иако мање него што се предвиђало 2021.
„Тренутне прогнозе показују негативне ефекте екстерног шока изазваног ратом у Украјини, а ту су и исправке претерано оптимистичних прогноза за 2021. у погледу окончања ограничења везаних за пандемију и кризу са чиповима“, објашњава Шнебергер.
Губитак 100.000 радних места у Немачкој
Према анализи, између Немачке и Северне Америке у наредним годинама постојаће разлика у производњи од око четири милиона возила. Пресељења, попут оних које су недавно најавили Ауди и Форд, тај тренд би чак и појачала. Због тога се предвиђају губици до 100.000 директно погођених радних места и пад бруто домаћег производа (БДП) у Немачкој од 0,6 процентних поена у 2029. години.
У том контексту, стручњак Шнебергер подсећа да је значај аутомобилске индустрије у Немачкој већи него у суседним европским земљама. „Овде је то скоро пет одсто БДП, што значи да ће пад посебно утицати на немачку привреду. Осим тога, опада и конкурентска предност немачких произвођача и добављача делова, која се углавном повезивала са моторима с унутрашњим сагоревањем.“
Америка би такође требало да вози електричне аутомобиле
Ти мотори су, међутим, још мало па ствар прошлости. Поред дигитализације, експанзија алтернативних погона један је од мегатрендова у аутоиндустрији. У САД се такође назире крај такве врсте мотора, иако ипак спорије него у Европи или Kини. Поређења ради, тренутно су око 14 одсто новрегистрованих аутомобила у Немачкој – електрична возила. У Kини, највећем тржишту електричних аутомобила на свету, чак 21 одсто. С друге стране, у САД их је мање од шест процената.
То би, међутим, у блиској будућности могло драматично да се промени. „Прошла су времена када су електрична возила била феномен ограничен на западну обалу САД“, каже за ДW Хенинг Лудес, амерички стручњак за тржиште аутомобила и партнер кући „Берилс“.
Према Лудесу, који је и радио на анализи „Берилса“, САД су вец́ у директној конкуренцији са Европом за друго место као најважније светско тржиште електричних аутомобила, иза Kине. Очекује се да ће 2030. продаја таквих возила у САД премашити шест милиона комада годишње, што одговара тржишном уделу од око 40 одсто.
Извор: Клаус Улрих/www.dw.com
