Visoke cene energije i velike birokratske prepreke utiču na proizvođače automobila. Oni sve više ulažu u SAD koje visokim subvencijama promovišu ekspanziju elektromobilnosti.
„Nećemo da premeštamo postojeću proizvodnju u SAD, ali veća je verovatnoća da ćemo sledeće fabrike da izgradimo u Americi. Postoji rizik da Evropa izgubi od te preraspodele.“
Ta izjava Klausa Rozenfelda, šefa kompanije Šefler, četvrtog po veličini nemačkog dobavljača za automobilsku industriju s više od 80.000 zaposlenih širom sveta, odražava važan trend: autoindustrija sve više premešta svoju proizvodnju iz Nemačke i drugih delova Evrope u Kinu i Severnu Ameriku.
„Postoji mnogo razloga zašto automobilska industrija napušta Nemačku i Evropu“, kaže za DW Štefan Šneberger, menadžer u konsultantskoj kući Berils, specijalizovanoj za autoindustriju. Glavni razlog za preseljenje su, dodaje, visoki troškovi energije: nivo cene struje u EU dva do tri puta je veći nego u SAD.
„Ali i stroži regulatorni zahtevi kojima je industrija u EU i Nemačkoj izložena, takođe idu u prilog preseljenju. A naravno, primamljive su i privlačnije subvencije koje se trenutno nude u SAD.“ Te milijarde subvencija, međutim, povezane su s klimatskim tehnologijama, kao što je elektromobilnost.
Američke subvencije samo za klimatski prihvatljive tehnologije
Kao rezultat planova za iseljavanje, a prema aktuelnoj analizi kuće „Berils“, predviđeni broj jedinica za period proizvodnje 2023-2029 u Evropi značajno opada. Selidbe su takođe i uzrok velikog broja pozitivnijih prognoza za ostale regione sveta. Očekuje se čak i rast globalne proizvodnje vozila, iako manje nego što se predviđalo 2021.
„Trenutne prognoze pokazuju negativne efekte eksternog šoka izazvanog ratom u Ukrajini, a tu su i ispravke preterano optimističnih prognoza za 2021. u pogledu okončanja ograničenja vezanih za pandemiju i krizu sa čipovima“, objašnjava Šneberger.
Gubitak 100.000 radnih mesta u Nemačkoj
Prema analizi, između Nemačke i Severne Amerike u narednim godinama postojaće razlika u proizvodnji od oko četiri miliona vozila. Preseljenja, poput onih koje su nedavno najavili Audi i Ford, taj trend bi čak i pojačala. Zbog toga se predviđaju gubici do 100.000 direktno pogođenih radnih mesta i pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Nemačkoj od 0,6 procentnih poena u 2029. godini.
U tom kontekstu, stručnjak Šneberger podseća da je značaj automobilske industrije u Nemačkoj veći nego u susednim evropskim zemljama. „Ovde je to skoro pet odsto BDP, što znači da će pad posebno uticati na nemačku privredu. Osim toga, opada i konkurentska prednost nemačkih proizvođača i dobavljača delova, koja se uglavnom povezivala sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem.“
Amerika bi takođe trebalo da vozi električne automobile
Ti motori su, međutim, još malo pa stvar prošlosti. Pored digitalizacije, ekspanzija alternativnih pogona jedan je od megatrendova u autoindustriji. U SAD se takođe nazire kraj takve vrste motora, iako ipak sporije nego u Evropi ili Kini. Poređenja radi, trenutno su oko 14 odsto novregistrovanih automobila u Nemačkoj – električna vozila. U Kini, najvećem tržištu električnih automobila na svetu, čak 21 odsto. S druge strane, u SAD ih je manje od šest procenata.
To bi, međutim, u bliskoj budućnosti moglo dramatično da se promeni. „Prošla su vremena kada su električna vozila bila fenomen ograničen na zapadnu obalu SAD“, kaže za DW Hening Ludes, američki stručnjak za tržište automobila i partner kući „Berils“.
Prema Ludesu, koji je i radio na analizi „Berilsa“, SAD su već u direktnoj konkurenciji sa Evropom za drugo mesto kao najvažnije svetsko tržište električnih automobila, iza Kine. Očekuje se da će 2030. prodaja takvih vozila u SAD premašiti šest miliona komada godišnje, što odgovara tržišnom udelu od oko 40 odsto.
Izvor: Klaus Ulrih/www.dw.com
