Петак, 20 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
МозаикНасловна 1ПолитикаСТАВ

Апсурдно је апокаплиптичким тоном понављати: „Никад више 1918. година“

Журнал
Published: 13. април, 2023.
Share
Фото: РТЦГ
SHARE
Потрошили смо велику енергије исцрпљујући се значајем1918. године за данашње друштво. Чудно је да то радимо сто и кусур година послије те године. Иако је 1918. година била болна за Црну Гору не треба јој занемарити шири смисао и суштинско значење.
Фото: РТЦГ

Пише: РАНКО РАЈКОВИЋ

СВЕ НАШЕ ЗАБЛУДЕ (III дио)

1918. година је година од свјетског историјског значаја са неупоредиво већим улозима и губицима од нашег. У тој години су пропале четири империје Аустро-угарска, Руска, Отоманска, Њемачка. Догодиле су се детронизације царева, краљева, султана. Дошло је до нестанка држава и формирања нових. Тај велики свјетски метеж није мимоишао ни Црну Гору. 1918. године Црна Гора је изгубила државност. У општем историјском контексту то не треба представљати трагедијом каквом се представља. Из сијасет разлога апсурдно је апокаплиптичким тоном понављати „Никад више 1918. година“. У свијету у коме још од Хераклита све тече и у исту ријеку се не улази два пута сувишно је понављати „Никад више“. Замислите када би потомци Монтезуме и Астечког краљевства понављали „Никад више конквистадори“. Наша прича о 1918. години није опомена и тужно подсјећање већ озбиљна пријетња упућена некоме ко нам наводно угрожава безбједност и стабилност државе сто година касније.

Фраза „Никад више 1918“ се односи на Подгоричку скупштину. Скупштине попут Подгоричке скупштине одржавале су се прије 100 година широм Европе опустошене Великим ратом. Дешавале су се у разним регијама распарчаних империја. Људи су се организовали у жељи да новоизабраним друштвено-политичким структурама и законима предуприједе нове хаосе и тешке последице Великог рата у коме је погинуло 20 милиона људи. У временима хаоса и безакоња цветају насиља, освете, злостављања, злочини из којекаквих побуда. Што је друштво неорганизованије насиља су суровија. У таквим околностима насушна потреба је била да се донесу закони и уведе поредак. У друштву попут црногорског требало је спријечити међусобна родовско-племенска разрачунавања. Подгоричка скупштина је била једна од многих скупштина чији је циљ био да стабилизује друштво и залијечи ратне последице. Заблуда је причати да се резултати рада Подгоричке скупштине могу поништити и исправити. Заблуда је очекивати да се Подгоричка скупштина може поновити.

Нову дугоживућу заблуду донио нам је нови, још већи и трагичнији сукоб, Други свјетски рат. Послије Великог рата Европом су се истовремено шириле идеје и увјерења о новом свијету без рата али и бујале нове идеологије и национализми који су довели до рата. Заблуда је да су се седамдесет година послије Другог свјетског рата те идеологије у малој Црној Гори сачувале, да могу оживјети и да их треба упоређивати са фашизмом и антифашизмом. Kолико ли само енергије трошимо на фашизам и антифашизам.  Посвјећујемо им се на исцрпљујући, гротексан начин. У јавном говору не презамо да из најобичнијег револта према супротној политичкој страни загадимо укупни црногорски друштвени миље уводећи у оптицај паралеле са фашизмом и антифашизмом као друштвену нормалност. Чак и када се ради о неким површним симболикама, мутним догађајима наслијеђеним из претходне историје непристојно их је и приглупо поистовјећивати са фашизмом и  антифашизмом. Свима треба да буде јасно да што се прије ослободимо небулоза о унутрашњем фашизму и антифашизму остаће нам више снаге за корисније и озбиљније послове.

Kолико су се 1918.година и Други свјетски рат одразили на црногорско друштво толико смо остали нијеми на пад Берлинског зида, догађаја који се сматра симболом ослобађања од комунистичке идеологије. Умјесто да се исцељујемо од једноумља ми остајући неосјетљиви на пад Берлинског зида учврћујемо и пропагирамо једноумље. Подсјећам да смо једина Европска земља која је  успјела не само сачувати комунизам већ га и ревитализовати и подмладити. Ојачали смо  комунизам прије но што ће пасти Берлински зид. Представници младе лијепе и паметне комунистичке омладине дошли су на чело Црне Горе прије пада Берлинског зида. Са позиције актуелне власти руководство партије Савеза комуниста Црне Горе која ће коју годину касније промијенити име у ДПС отишло је на рођендан Ериху Хонекеру првом секретару Јединствене социјалистичке партије Њемачке Демократске Републике (Источне Њемачке). Kада је од Хонекера већ био дигао руке и Исток и Запад нове црногорске власти су му ишле на рођенданску честитку. Они који су у Црној Гори били на власти прије пада Берлинског зида остали су на власти и послије пада Берлинског зида све до прије десетак дана односно до 2. априла 2023. године. Формално ће отићи са власти тек за мјесец дана. То је Европски а и свјетски куриозитет.  Захваљујући њему Црна Гора је и културолошки феномен.

Наиме по једноставном хемијском принципу Црна Гора је направила идеолошку супституцију. Једну доктрину замијенила је другом доктрином као што се један атом замјењује другим атомом. Једно једноумље замијенили смо другим једноумљем. Kомунизам смо замијенили национализмом. Државни механизам и сви његови точкићи из комунистичког периода остали су нетакнути. У томе лежи и разлог зашто су у нашем јавном говору толико присутни вербализми – фашизам и антифашизам, патриоти и издајници, поробљавање и ослобађање државе. Задњих деценија умјесто да ухватимо корак са савременим свијетом ми се уназађујемо  гомилама бесмислених ријечи и фраза без икаквог садржаја.

Минули предсједнички избори су нам коначно потврдили да је дошло вријеме у коме се и ми у Црној Гори коначно можемо надрасти период идеологије једноумља. Ових дана се опраштамо не само са свемоћном партијом већ  и са подаништвом људима без моралних, интелектуалних и здравонародских покрића. Неће се подразумијевати, као у претходних 30 година, да држава мора бити понизна слушкиња партији која има апсолутну власт. Мање ћемо се бавити унутрашњим и спољњим непријатељима. Хтјели не хтјели чак и несвјесно ћемо радити на превазилажењу пођела и на међусобном разумијевању јер нећемо имати времена за демагошке глупости. У значајној мјери ће изгубити утицај подстрекачи мржње и прогонитељи слободне мисли. Њихов пријетећи говор у коме се сваки час позивају на родољубље постаће анахрон и незанимљив. Схватићемо да су за друштво неупоредиво важније слобода, право и једнакост пред законом од разоткривања и пријављивања тамо неких наводних фашиста и антифашиста. Посветићемо се различитостима. Тежићемо солидарности и праведности. Окренућемо леђа идеологији која је диктирала такозвани мултикултарализам техничког типа којим се гарантоватла апсолутну власт једном човјеку и његовој партији.

Почећемо се културно уздизати мимо обавезујућих преплитања са историјом и идеологијом. О томе у следећем наставку.

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Како учимо о Јасеновцу и геноциду над Србима у НДХ
Next Article Абазовић поручио реису: Нека на оних 10.000 дода и вишемилионски вредно земљиште за изградњу Исламског центра

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Дејан Јововић: Златне резерве САД у Форт Ноксу – између мита и истине

Пише: Дејан Јововић Златне резерве централних банака су од суштинског значаја за гарантовање кредитног рејтинга…

By Журнал

ТВ емисија „Наука за морске дубине“ открива пројекат MONUSEN

https://youtu.be/gUOVNfiukjw У оквиру научно-образовног програма РТЦГ, емитована емисијy "Наука за морске дубине". Фокусирана на пројекат…

By Журнал

Света Петка-крст у пустињи, филм који сваког дотакне на различит начин

Филм “Света Петка – крст у пустињи”, несвакидашњи, ауторски и духовни филм о најпоштованијој светитељки…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

МозаикНасловна 5Политика

Црна Гора, политика и парламентарни избори: Шта се променило од када ДПС није у влади

By Журнал
UncategorizedКултураМозаикНасловна 3

Михаило Лалић (1954): Код нас се људи често препиру ниокошта

By Журнал
Насловна 2СТАВ

Могу ли тробојке на зграду цетињске општине?

By Журнал
Насловна 6ПолитикаСТАВ

Александар Живковић: Одговарамо на терор распадом српског отпора?

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?