Министарство просвете дало је највиши статус, статус програма од јавног интереса, образовном програму Музеја жртава геноцида „Учење о геноциду почињеном над Србима“ намењеном наставницима историје
Под називом „Учење о геноциду почињеном над Србима“ Музеј жртава геноцида акредитовао је образовни програм намењен наставницима и то је први пут да ова институција, од њеног оснивања 1992. године, има одобрен овакав програм.
Ради се о обукама за наставнике пре свега историје, који ученицима у завршним разредима основне и у средњој школи предају лекције из периода Другог светског рата. Програм Музеја требало би да побољша њихове предавачке компетенције, када је реч о геноциду извршеном над Србима на територији Независне државе Хрватске (НДХ) и унапреди њихова знања најновијим историографским истраживањима, како су то навели из Музеја жртава геноцида.
„Наставници историје су своја знања о овој теми претежно стекли током иницијалног факултетског образовања и често нису упознати са новијим резултатима историографских истраживања. Поред тога, реч је о теми о којој у јавности повремено круже непроверене информације које изазивају забуну и код самих наставника“, наводи се у саопштењу Музеја жртава геноцида у којем су описани циљеви и очекивани исходи образовног програма.
Додају и да је подучавање о геноциду над Србима у НДХ, као и о другим ратним страдањима припадника српског народа, често фокусирано на представљање историјских података, док је недовољно усмерено на унапређивање критичког мишљења код ученика и развијање њихове емпатије према жртвама.
Један од очекиваних исхода програма је, како су навели у музеју, да наставници боље разумеју „идентитетску и друштвену релевантност ове теме, као и значај деликатног и темељног преношења знања ученицима о њој“.
Како је најављено из Музеја, прве обуке требало би да почну већ наредног месеца, бесплатне су и трајаће један дан, односно осам радних сати.
Потписујући решење о овом програму, министар просвете Бранко Ружић, доделио му је највиши могући статус – статус програма од јавног интереса.
Појам геноцид у уџбеницима
Од септембра 2021. године, ђаци осмог разреда историју уче по новом програму у којем је одмах иза холокауста и геноцида, Јасеновац, уз Аушвиц истакнут међу кључним појмовима.
У свим усвојеним програмима наставе историје који се односе на Други светски рат, изричито у темама и садржајима стоји и геноцид над Србима у НДХ, логори у НДХ, Јасеновац, Госпић и други, људске жртве и материјални губици, као и Павелић, Степинац, Диана Будисављевић и друге личности из периода НДХ, наводи за РТ Балкан историчар проф. др Момчило Павловић.
„У посебном делу програма дата су упутства наставницима како да реализују понуђени садржај са препорученим списком извора и литературе. Како се на основу програма пишу уџбеници, који подлежу одређеној процедури одобравања, то су аутори уџбеника дужни да се држе оквира датог у програмима и на основу тога креирају садржај у уџбеницима“, објашњава наш саговорник.
Он додаје да од историјског знања аутора зависи како је обрадио ове теме, које је изворе користио, како је визуелно осмишљена и приказана сама лекција, које је примере навео до питања која су дата на крају лекције.
„Како сам и сам аутор или коаутор уџбеника за Завод за уџбенике у тим уџбеницима је период Другог светског рата темељно обрађен, колико то дозвољава програм. Посебно је обрађен настанак НДХ, а управо под тим насловом-геноцид над Србима у НДХ, постоји и посебна лекција у којој је дата генеза настанка НДХ, расни и дискриминишући закони, пракса прогона Срба, Јевреја, Рома и других, мапа логора у НДХ, а посебно су обрађени логори Госпић, Јасеновац и други“, наглашава Павловић.
Што се тиче посебног програма за наставнике, он истиче да не зна како је осмишљен, шта је циљ, који су исходи и шта је ново у том програму. Али додаје да се наставници у Србији стално усавршавају и да сматра да имају ваљана знања и о овој теми.
„Велики број је у последњих двадесетак година посетио и Јад Вашем и похађао велики број разних семинара, истина везаних за холокауст. Иначе невезано за овај програм, противник сам праксе да у Србији свако сваког подучава преко акредитованих програма и семинара, који се по правилу и плаћају. Мало сналажљивији и виспренији наставници пријављују разне семинаре и обуке на разне теме. Њих је на хиљаду“, указује Павловић.
Овде садашњост утиче на прошлост
Проф. др Павловић наглашава да иако су ученици оптерећени обимним програмима и великим бројем предмета, требало би да усвоје основне појмове, о холокаусту, геноциду, порајмосу, злочинима, геноциду над Србима у НДХ, посебно у систему логора Јасеновац и другим логорима.
„Колико је мени познато и из резултата које ученици постижу на такмичењу из историје где се појављују и питања везана за тај период, велики број ученика је усвојило ове појмове и има основна знања о томе“, каже Павловић.
У којим сегментима би требало појачати наставу историје када је реч о овом периоду, за то наш саговорник каже да се о томе воде стручне дискусије.
„Историја Другог светског рата на овим просторима је изузетно компликована, а посебан проблем је настао после разбијања југословенске државе и настанка углавном националистичких наратива о том периоду. Овде садашњост утиче на прошлост“, напомиње Павловић.
Како истиче, уџбеници у Хрватској и Србији када је реч о НДХ се у многоме разликују не само у броју жртава него и у самој оцени карактера НДХ.
„Чак у научној историографији мало је западних аутора који злочине над Србима у НДХ зову геноцидом. Новија хрватска историографија још увек не негира злочин али умањује бројеве страдалих и избегава да користи назив геноцид, који се иначе добрано употребљава за све злочине посебно у сукобима деведесетих година, али које су наводно Срби починили“, каже наш саговорник.
Не постоји меморијал посвећен страдалима
Период Другог светског рата ђаци уче у осмом разреду основне школе и завршним разредима средње школе, а на који начин, то је неретко претресала и шира јавност. У време када је приказиван филм „Дара из Јасеновца“, новине су преплавили написи да деца не знају ништа о Јасеновцу, да се у уџбеницима из историје страдање Срба у НДХ обрађује на само једној страни…
„Нису ми познате такве анкете и анализе и да ли заиста постоје и да ли су их спровеле релевантне институције на основу којих би могао да кажем да ученици у Србији не знају готово ништа о Јасеновцу и страдању Срба у том логору. Мислим да је то претерана тврдња. Али да треба да знају више, и не само да уче него и да обиђу одређена стратишта па и сам комплекс логора Јасеновац, у то нема сумње“, каже Павловић.
Указује на то да добар део „кривице“ лежи и на нашој страни.
„Наслеђена је комунистичка креација прошлости и нивелације у страдањима и борбама. Иако има на хиљаде научних радова, и о самом логору Јасеновац, чак и о страдању деце у усташким логорима, ипак по мом мишљењу институционално нисмо много одмакли. Чак и добронамерни странац, кад дође овде он не може наћи ни меморијал ни целовиту и трајну изложбу о геноциду над Србима“, истиче Павловић.
Просто где би одвели страну делегацију или наставнике из других земаља да се увере у нашу причу о геноциду над Србима у читавом 20. веку, пита се наш саговорник.
„Зато је уз систематска истраживања, промовисање научних резултата, потребно најпре осмислити и коначно оформити посебан меморијал који би својим поставкама и сталним ангажманом сведочио и на очигледан и убедљив начин приказао страдање и геноцид над Србима. Посебно ученицима и наставницима и свим заинтересованим“, наглашава проф. др Момчило Павловић.
Извор: Јелена Чалија/rt.rs
