Rad od kuće tokom pandemija neke je oduševio, dok se drugima smučio. Poslodavci su shvatili da mogu masno da uštede smanjenjem kancelarijskog prostora i to naveliko rade. A grade se i „antivirusne“ poslovne zgrade, prenosi Dojče vele.
Pandemija je pokazala da je kod kancelarijskih poslova uglavnom moguće raditi od kuće, a neke je to toliko oduševilo da su proglasili odlazak na posao zastarelim modelom. Ali, to je bilo preuranjeno.
„Kancelarije su nam potrebne kao vrsta moderne logorske vatre oko koje se okuplja – za lične kontakte, savete o karijeri i razmenu informacija“, kaže Kava Junosi, menadžerka ljudskih resursa u velikoj nemačkoj softverskoj firmi SAP.
Iako stopa vakcinacije napreduje, a lokdaun je prošlost, ništa više nije isto kao pre pandemije. Firme masovno usvajaju hibridni model, gde se nekoliko dana radi u kancelariji, a nekoliko od kuće.
Sedi gde nađeš mesto
Kancelarija budućnosti se može videti u oblakoderu DŽ banke u Frankfurtu, na 28. spratu. Tu više nema svako svoje mesto – radni sto se traži svaki put kad dođete na posao. Banka ovo naziva konceptom „čistog stola“ (clean desk).
„Zaposleni koji dođu mogu se ulogovati na bilo koje slobodno mesto i odmah su spremni za posao“, kažu u banci.
Radna mesta su sada prilagođena video-konferencijama. Pokretna kamera i plafonski mikrofoni olakšavaju komunikaciju sa kolegama koje sede dalje u uredu ili kod kuće.
Turistička kompanija TUI radi nešto slično, koristeći zajedničke radne stolove. Ovaj ogromni turoperator iz Hanovera je za 3.000 zaposlenih u centrali predvideo samo 1.700 radnih mesta, računajući da će svakog dana mnogi raditi od kuće.
I ne samo od kuće. Kako takozvani home office podrazumeva da poslodavac zaposlenom nabavi sto, stolicu, računar, telefon i sve ostalo kako bi radio od kuće, mnogi poslodavci pribegavaju konceptu „mobilnog rada“. On podrazumeva da se ne kontroliše odakle zaposleni radi, ali i da mora da koristi svoje sopstvene resurse.
Prednost toga je pak što se stvarno ne mora biti kod kuće, nego može, recimo, i na moru. TUI tako navodi da svako ima pravo da najmanje 30 dana godišnje radi odakle god mu je volja. Šef kompanije Fric Jusen govori o „kulturi poverenja“ koja je važnija od fizičkog prisustva na radnom mestu.
Ušteda na kiriji
No, altruizam obično nije prvi motiv velikih firmi. Kako je u jednoj ranijoj analizi izračunao magazin Špigel, u velikim gradovima kvadrat poslovnog prostora mesečno košta 20 do 25 evra, a na svakog zaposlenog (računajući tu i hodnike, toalete i zajedničke prostorije) otpada i po dvadesetak kvadrata.
Smanjivanje kancelarijskog prostora i slanje ljudi na „mobilni rad“ tako je zgodna prilika da se odlično uštedi. Kako navodi konsultantska kuća PnjC, čak 60 odsto nemačkih kompanija planira smanjivanje prostora – u proseku za petinu. One koje su vlasnici svojih zgrada mogu deo kancelarija da iznajme nekom drugom.
Na takozvani desk sharing se oslanja i T-Systems, jedna od podružnica Telekoma. Gotovo svaka četvrta zgrada ove kompanije u Nemačkoj je zatvorena.
To sve neće oduševiti mnoge zaposlene koji su navikli da imaju svoj stalni kutak, dokumente, druge potrepštine – i uvek iste kolege – na dohvat ruke. No Štefan Lajmbah, koji savetuje firme u kupovini poslovnog prostora, hladno kaže da je kancelarija sa slikama supružnika i dece na stolu – mrtva. „Matični ured je ekonomičan samo ako se radna mesta dele“, rekao je on.
Opravdanje za ovaj korak vidi i Kava Junosi iz SAP. „Klasične pojedinačne kancelarije biće izuzetak“, navodi ona. Ionako, kako tvrdi, trenutno 90 odsto zaposlenih u softverskom gigantu radi od kuće, a 86 odsto se izjasnilo da i ubuduće želi hibridni model rada.
Antivirusna zgrada
Kako opravdati velike kancelarije u kojima se ljudi stalno smenjuju u uslovima pandemije? Oni koji podržavaju koncept kažu da ima načina, poput većeg razmaka među stolovima.
Ili čak izgradnje „antivirusnih“ zgrada, poput projekta GreenGate, građevine koja nastaje preko puta centrale Dojče velea u Bonu. Nju nazivaju „prvom poslovnom zgradom na svetu koja je zaštićena od virusa“. Drugi bi rekli da je u pitanju čista filmska distopija.
Kamere na ulazu će proveravati da li neko ima temperaturu – ako ima, vrata ostaju zaključana. Kvake i tasteri u liftu presvučeni su antimikrobnim materijalima. U toaletu sve funkcioniše na senzor, bez dodira. Ali, kako je pisao Zidojče cajtung, srce ove zgrade je napredni sistem za prečišćavanje i jonizaciju vazduha.
Investitor je Mark-Henrik Azbek, snalažljivi biznismen koji je oduvek imao ideje korak ispred svih. Recimo, tokom rata u Bosni iznajmljivao je blindirana vozila zapadnim novinarima.
Ideja za „antivirusnu“ zgradu nastala je pre korone – zbog gripa. Zgrada od osam spratova koštaće oko sto miliona evra, a iznajmljivanje prostora 30 evra po kvadratu. Skupo? „Kad zbog talasa gripa nebrojeni zaposleni izostanu, onda je to još skuplje za poslodavce“, kaže Azbek.
